Izveštaj Saveta Evrope: Alternativne mere prema prestupnicima su glavni oblik nadzora u Evropi

STRAZBUR - Alternativne mere prema prestupnicima koji su na uslovnoj slobodi ili su izašli iz zatvora, a koje omogućavaju njihovu reintegraciju u društvo, predstavljaju dominantan oblik korektivnog nadzora u evropskim zemljama, dok se ukupan broj pritvorenika povećao za 3,9 odsto, navodi se u izveštaju Saveta Evrope (SE) za 2024. godinu koji je objavljen danas.

Prema izveštaju, Srbija je svrstana među jedanaest zemalja u kojima je stopa probacije, odnosno, nadzora nad slobodom uslovno osuđenih lica, značajno povećana, pri čemu je, kako se navodi, u našoj zemlji ta stopa povećana za 6,9 odsto.

Navodi se i da je širom Evrope prošle godine ukupno 1.426.960 uslovno osuđenih lica bilo pod nadzorom 37 agencija za praćenje uslovno osuđenih lica, što predstavlja srednju stopu od 157 uslovno osuđenih lica na 100.000 stanovnika.

Prema istraživanju pod nazivom 2024 SPACE II, najveće stope uslovno osuđenih lica zabeležene su u Poljskoj (627 uslovno osuđenih lica na 100.000 stanovnika), Gruziji (583), Turskoj (459), Albaniji (413), Moldaviji (320), Letoniji (273), Velikoj Britaniji (Engleska i Vels) (272) i Jermeniji (267).

Ističe se da su najniže stope uslovno osuđenih lica zabeležene u Severnoj Makedoniji (19 na 100.000 stanovnika), u Crnoj Gori (23), Norveškoj (42) i Švajcarskoj (44).

Istraživanje sadrži podatke o uslovno osuđenim licima koja su podložna različitim sankcijama ili merama u zajednici, uključujući alternative za pritvor, kao što su elektronsko praćenje, rad u zajednici, kućni pritvor, lečenje i uslovna sloboda.

Između januara 2023. i januara 2024. godine, ukupan broj uslovno osuđenih osoba u evropskim zemljama povećan je za 2,3 odsto, odnosno sa 1,003 miliona na 1,026 miliona.

Profesor Marselo Aebi, šef istraživačkog tima SPACE na Univerzitetu u Lozani izjavio je da povećanje broja uslovno osuđenih može da ukazuje na rastuću spremnost za jačanje rehabilitacije i podrške socijalnoj inkluziji osoba osuđenih za manje teška krivična dela.

Prema rezultatima istraživanja, u osam zemalja je značajno opao broj uslovno osuđenih nad kojima se sprovodi nadzor u zajednici: u Bugarskoj (-14 odsto), Crnoj Gori (-13 odsto), Češkoj (-12 odsto), Švedskoj (-9,0 odsto), Monaku (-6,8 odsto), Letoniji (-5,9 odsto), Estoniji (-5,9 odsto) i Španiji (-5,6 odsto).

S druge strane, u jedanaest zemalja, stopa probacije je značajno povećana: Severna Makedonija (+95 odsto), Kipar (+27 odsto), Slovačka (+21 odsto), Irska (+16 odsto), Lihtenštajn (+14 odsto), Azerbejdžan (+14 odsto), Italija (+8,8), Severna Irska (+7,0), Finska (+7,0), Srbija (+6,9) i Turska (+5,9).

Stopa je ostala stabilna u deset zemalja.

Profesor Marselo Aebi, šef istraživačkog tima SPACE na Univerzitetu u Lozani, izjavio je da povećanje broja uslovno osuđenih može da ukazuje na rastuću spremnost za jačanje rehabilitacije i podrške socijalnoj inkluziji osoba osuđenih za manje teška krivična dela.

Istraživanje SPACE, koje svake godine za Savet Evrope sprovodi Univerzitet u Lozani, pruža pregled upotrebe zatvorskih (SPACE I) i sankcija i mera u zajednici, poznatih i kao alternative zatvoru, (SPACE II) u državama članicama Saveta Evrope.