Plamena Halačeva: Budućnost Srbije u Evropskoj uniji, neophodno da se sprovedu kredibilne reforme

BEOGRAD - Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas da je budućnost Srbije u EU i da će Brisel nastaviti da podržava Srbiju na evropskom putu, ali da je neophodno sprovesti kredibilne reforme i ubrzati taj proces.

Halačeva je na 10. javnom čitanju godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, u Evropskoj kući, rekla da EU želi Srbiju u svojoj zajednici i da veruje da je budućnost Srbije u EU.

''Nastavićemo podržavamo Srbiju na evropskom putu što se tiče političkog dijaloga, tehničkih i finansijskih stvari, ali put i dinamika tog procesa odlučivaće se ovde, u Srbiji'', rekla je Halačeva.

Navela je da je u izveštaju EK konstatovano da je tempo reformi u Srbiji usporen i da treba sprovesti ''kredibilne i opipljive reforme'', kao i da postoje i pozitivne ocene i da je Komisija ponovo procenila da je Srbija spremna da otvori Klaster 3 i da ta odluka zavisi od država članica.

Ukazala je i da je primećen napredak kada je reč o usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i da je pozitivno to što je u toku proces imenovanja članova Saveta REM-a.

Prema njenim rečima, postoje oblasti u kojima je potrebno ostvariti napredak kao što su oblast pravosuđa, zaštite ljudskih prava, vladavine prava, slobode izražavanja i izbornih radnji.

''Izveštaj kaže da postoji retorika koja deli narod i da Srbija mora da obnovi dijalog kako bi napredovala. Takođe, Srbija i Kosovo moraju da implementiraju obaveze kada je reč o normalizaciji odnosa i da se ispoštuju obaveze iz prethodnih sporazuma'', navela je Halačeva.

Istakla je da je izveštaj EK ''mapa puta'' i kvalitativna procena, a da je svrha javnih čitanja da građani budu informisani o procesu evropskih integracija Srbije i da je potrebna otvorena rasprava, bazirana na činjenicama.

Halačeva je kazala da proširenje može da izgleda kao tehnički proces, ali da je mnogo više od skrininga i preporuka i da je to stvar izbora.

''Svako proširenje mora da ojača Uniju, a da bi se to postiglo kandidati za članstvo moraju da se pripreme za odgovornosti koje nosi to članstvo, ali i EU treba da se pripremi za proširenje porodice. I na tome već radimo, EU radi revizije politika pred proširenje koje procenjuju uticaj proširenja na sve ključne oblasti politike. Proširenje može da uspe samo ako imamo reforme najvišeg kvaliteta'', rekla je Halačeva.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju (FCD) Nataša Vučković ocenila je da se najvećim delom rasprava o izveštaju EK u javnosti svela na pitanje da li je reč o ''najgorem'' izveštaju do sada ili je bilo gorih i istakla da to nije ključno, već da li je Srbija kao država kandidat, koja je otvorila pregovore sa EU 2014. godine, dovoljno ambiciozna da svake godine sve više napreduje.

''Za nas je pitanje u kojoj meri su naša država i vlada posvećeni tom procesu'', rekla je Vučkovićeva.

Dodala je da u javnosti postoje ''opasni'' narativi da EU neće Srbiju i da će je ostaviti bez gasa, kao i da bi Srbija odmah ušla u EU kad bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji uz ocenu da se time šalje poruka da reforme nisu bitne, a da je za proširenje važna samo geopolitika.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković kazala je da je izveštaj EK realističan, objektivan i sveobuhvatan i da daje određenu vrstu ''rendgenskog snimka'' društva.

''U nekim segmentima Srbija jeste pripremljena u boljoj meri nego u nekim drugim, ali ono što su suštinski problemi i najveće prepreke na putu ka članstvu u EU je na objektivan način ovde prikazano. Ovaj izveštaj, kao i svi prethodni, vrlo je jasan, daje jasne smernice i putokaze o tome šta treba da se radi, a da li će i kada to biti urađeno, to nije odgovornost EU'', zaključila je Selakovićeva.

Ocenila je da je EU spremna za proširenje i da se sadašnji geopolitički trenutak verovatno neće ponoviti još dugo vremena.

''Ali, neke stvari moraju da se urade, EU jeste spremna za proširenje i to demonstrira u svom odnosu prema četiri zemlje kandidata - Crnoj Gori, Albaniji, Ukrajini i Moldaviji, ali neće moći da se gleda kroz prste'', navela je Selakovićeva.