Kubilijus: Proširenje EU omogućava ne samo ekonomski razvoj već i stabilnost

BRISEL - Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus izjavio je da je proširenje Evropske unije proces koji omogućava da dođe do ekonomskog i društvenog razvoja, prosperiteta, ali i da istovremeno znači stabilnost za zemlje koje postaju članice Unije.

On je u intervjuu za Juropian njuz rum (ENR), čiji je Tanjug deo kao primer naveo svoju zemlju Litvaniju koja je 2000. godine, kada je započela pregovore o članstvu, imala BDP po glavi stanovnika 35 osdro proseka EU, a da je sada taj prosek 90 procenata.

"To smo uspeli da postignemo zahvaljujući članstvu u EU, članstvu u jedinstvenom tržištu i tako dalje. Na primer, pre nekoliko godina, sećam se kada sam gledao ukrajinske brojke, možda na početku rata, BDP-a po glavi stanovnika u smislu pariteta kupovne moći (PKP) bile su apsolutno iste, 35 odsto, a to znači da ako dođe mir i Ukrajina bude imala mogućnost da krene dalje sa integracijama, onda postoje sve mogućnosti da vide istu putanju. Isto važi i za Zapadni Balkan. To je moja poenta", rekao je Kubilijus.

Dodao je da je proširenje vitalno važno za države članice Evropske unije, kao i da ima osećaj da se na proširenje gleda kao na neku vrstu humanitarne pomoći.

"Kada govorimo o razvoju evropske odbrane, to je od vitalnog interesa za nas da imamo, takve razvijene odbrambene kapacitete kao što su na primer ukrajinske, zajedno sa nama. Dakle, tu mislim da i dalje u Evropi treba da počnemo da razumemo to i da malo promenimo naš način razmišljanja o tome kako vidimo proširenje. To nije naš poklon našim susedima, to je korisno za sve nas", rekao je on.

Na pitanje Tanjuga šta je sa ulogom Zapadnog Balkana u evropskoj odbrani ili bezbednosti Kubilijus kaže da nije toliko upoznat, ali da sve zemlje mogu da imaju dobru industriju.

"I ponovo govorim o stabilnosti, koja je zaista veoma potrebna, a Zapadni Balkan, to tačno zna, region koji se suočio sa svim krvavim nestabilnostima, ako mogu tako da nazovem ono što se dešavalo devedesetih godina prošlog veka, tako da je stabilnost veoma potrebna, a jedan od načina kako se ta stabilnost stvori jeste kroz proširenje", rekao je Kubilijus.

Govoreći o rastućim cenama energije, Kubilijus je rekao da Evropa možda nije toliko zavisna od snabdevanja iz zemalja Persijskog zaliva, ali da cene pogađaju sve, svuda.

Kako kaže, njegova zaduženja se više odnose na proizvodnju odbrambene industrije i posledice rata.

"Koliko to može da utiče na snabdevanje odbrambenim oružjem u Evropi i Ukrajini, jer je do sada Evropa kupovala oko 40 odsto oružja od Sjedinjenih Američkih Država. Sve što znamo je i koliko su bili važni neki specifični sistemi naoružanja poput sistema Patriot i raketa Patriot, isporuka Ukrajini kroz program PUR. A sada, kako razumemo iz informacija i iz neformalnih razgovora sa američkom stranom, oni su prilično ispraznili svoje zalihe. I neko kaže da će trebati nekoliko godina, tri ili četiri godine da odbrambena industrija SAD proizvede ono što je potrebno za obnavljanje zaliha. Dakle, moramo da shvatimo da ćemo zaista morati da se ​​mnogo više koncentrišemo na sopstvenu proizvodnju i sopstvene napore", rekao je Kubilijus.

Komentarišući ideju o stvaranju kontingenta od 100.000 evropskih vojnika, on je rekao da uvek moramo da imamo na umu tri glavna stuba - materijalni, koji se odnosi na to šta proizvodimo, kako nabavljamo i kako finansiramo, institucionalni - kako se snalazimo u Evropi, posebno imajući u vidu, s jedne strane, naravno, ruske pretnje, sada dodatno Bliski istok i rat u Iranu i pitanje odbrambene strategije.

"Amerika je veoma jasno deklarisala strategiju, nacionalnu odbrambenu strategiju. Da će početi sve više i više da se okreću ka Indo-Pacifiku i zapadnoj hemisferi. Traže od nas da preuzmemo primarnu odgovornost za evropsku odbranu, konvencionalnu odbranu. Oni će ostati na sekundarnoj ulozi. I sve to zaista dovodi do velikih pitanja kako ćemo svu tu arhitekturu izgraditi. Možda treba da razmotrimo mogućnost da imamo bolje pakete informacija dostupne za vlade, za institucije, kako bi bile spremne da budu operativne u takvom slučaju", rekao je on.

Prema njegovim rečima potrebno je da vodimo dublje diskusije o našim institucijama i o našem donošenju odluka u spoljnoj i bezbednosnoj politici.

"Zajednička bezbednosna i odbrambena politika je više usmerena na naše spoljne akcije, a ne na teritorijalnu odbranu", rekao je Kubilijus.

Na pitanje da li se EU priprema za mogući scenario da SAD napuste NATO, on kaže da to nije u njegovoj nadležnosti, ali da je EU imala dovoljno vremena da se prilagodi tome kako se transatlantski odnosi odvijaju.

"Amerikanci smanjuju neke od svojih resursa, a mi još uvek nismo u mogućnosti da popunimo prazninu, tako da bi to bio moj jasan prioritet", rekao je Kubilijus.

Govoreći o Ukrajini on je rekao da svi u EU žele mir u toj zemlji, ali da je za to potrebna i snaga.

"Nadam se da će vrlo brzo, nakon izbora u Mađarskoj, biti donete te političke odluke o zajmu od 90 milijardi, koji će početi da važi. Mi to pripremamo, naše službe to rade, zato smo i krenuli na ovu raketnu turneju, jer Ukrajinci navode tri prioriteta koja su im najvažnija. To su dronovi, rakete dugog dometa. I naravno rakete, protivvazdušna odbrana, krstareće rakete i tako dalje. Dakle, tako možemo da podržimo Ukrajinu kako bi zaista počela da pobeđuje na frontu, različitim frontovima i u tom slučaju možda da pruži dodatne argumente Putinu, zašto treba da sedne i započne pregovore", rekao je Kubilijus.