Fon der Lajen: Treba pogledati ka Zapadnom Balkanu, uskoro mape puta za najnaprednije

STRAZBUR - Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas je u svom govoru o stanju Unije u Evropskom parlamentu rekla da treba pogledati izvan granica EU, uključujući Zapadni Balkan, pa shvatiti koliko je još uvek živa evropska ideja o pripadnosti "zajedničkom domu", najavljujući da će EU uskoro predložiti mape puta za najnaprednije kandidate. 

Fon der Lajen je, u obraćanju na francuskom jeziku, ukazala da EU "mora da povrati srca Evropljana" i da treba da gleda van svojih granica, "ka Ukrajini i Moldaviji, ka Zapadnom Balkanu".

"Samo treba da pogledamo ka svim onim zemljama koje su blizu našoj Uniji i pošto njihova budućnost leži unutar naše Unije, uskoro ćemo predložiti mape puta za najnaprednije kandidate", navela je Fon der Lajen.

Naglasila je da će taj proces ostati zasnovan na zaslugama i ponovila da je poštovanje evropskih vrednosti nešto o čemu se ne može pregovarati.

Fon der Lejn je ponovila, osvrćući se na sahranu generala Ratka Mladića u Beogradu, da veličanju ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji. Dodala je da sve žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji zaslužuju da ih se drugi sećaju i da sve njihove porodice zaslužuju saosećanje Evrope. "Jer to je ono što mi branimo kao Unija: istina, pravda i poštovanje naših vrednosti", zaključila je Fon der Lajen.

Fon der Lajen zatražila osnivanje Evropskog saveta bezbednosti zbog pretnji iz Rusije

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se "pojačavaju pretnje" koje dolaze iz Rusije i koje su, prema njenim rečima "sve manje hibridne", zbog čega je pozvala na osnivanje "Evropskog saveta bezbednosti".

"Ruski agresivni rat protiv Ukrajine besni i pretnje na našem tlu se pojačavaju. Moramo biti jasni u vezi sa tim da je ovo bio napad korišćenjem vojnog materijala koji su izvršili ruski operativci na evropskom tlu i napad ne samo na jednu državu članicu, već na celu našu uniju", rekla je Fon der Lajen u obraćanju pred Evropskim parlamentom u Strazburu, dok je govorila o incidentima koji su se proteklih nedelju dana dogodili sa dronovima u Litvaniji i Danskoj, kao i u Poljskoj, gde je na samoj granici sa Ukrajinom Rusija granatirala putnički voz.

Ona je kazala da su "hibridne pretnje sa kojima se Evropa suočava sve manje i manje hibridne, i sve manje i manje pretnje". "Sajber sabotaža, podmetanje požara. Upad dronova. Svakog dana se pojačavaju", istakla je Fon der Lajen.

Dodala je da je potrebno povećati spremnost Evropske unije, kao i da su postojeći sistemi "napravljeni za drugačiji svet".

Fon der Lajen je rekla da je EU potreban "sopstveni priručnik za borbu protiv hibridnih mera", kako bi mogla da odgovori na incidente odmah ispod praga oružane agresije.

Govoreći o članu 4 NATO-a u EU, odnosno "protokolu o vanrednoj bezbednosti", Fon der Lajen je rekla da "kada to pokrene jedna država članica, sve države članice treba da se sastanu kako bi koordinirale evropski odgovor da bi sprečile dalju eskalaciju i ublažile posledice", i pozvala je na osnivanje "Evropskog saveta bezbednosti". Fon der Lajen je, u obraćanju na nemačkom jeziku, kazala da će EU pružiti najjaču podršku Ukrajini tokom najteže ratne zime. "Naš zadatak ostaje da podržimo Ukrajinu koliko god možemo", istakla je Fon der Lajen.

Predlog da Kanada postane pridruženi član EU

Ursula fon der Lajen izjavila je danas u svom govoru o stanju Unije da EU želi da "podigne partnerstvo sa Kanadom na najviši mogući nivo" i da će zajedno raditi na "otvaranju vrata Kanadi da postane prva pridružena članica Evropske unije".

"Ovo nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu", rekla je Fon der Lajen u obraćanju u Evropskom parlamentu, kojem je prisustvovao i kanadski premijer Mark Karni, dok su njen predlog propratile ovacije prisutnih evroposlanika i komesara u sali Evropskog parlamenta u Strazburu.

Fon der Lajen je pozdravila kanadskog premijera, koji sutra treba da se i obrati pred Evropskim parlamentom, navodeći da je njegovo prisustvo "simbol trajnog prijateljstva između naših naroda". "Mark, Evropa i Kanada veruju u demokratiju. Ta moć ne pripada najjačima, najbogatijima i najglasnijima, već svima nama. Da demokratije imaju slobodu da biraju sa kim će sarađivati. Zato dobrovoljno udružujemo snage", kazala je Fon der Lajen.

Ona je rekla da se prosperitet i bezbednost EU, "u ovom dobu prekretnica", neće graditi samo kod kuće, navodeći kao primer nove trgovinske sporazume sa Australijom, Indijom, blokom Merkosur, Meksikom i Indonezijom. "Ova partnerstva su strateški izbor za Evropu, ali ona takođe odgovaraju na pukotine u međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima", rekla je Fon der Lajen.

Prema njenim rečima, za neke, odgovor je da idu sami, ali to nije opcija EU. Dodala je da će Evropa uvek prednjačiti kada je u pitanju odbrana sistema zasnovanog na pravilima, ali da više ne može da se oslanja samo na taj sistem kao na jedini način da obezbedi svoje interese, niti da pretpostavlja da će je pravila zaštititi od složenih pretnji sa kojima se suočava. Zaključila da u ovom novom svetu EU mora hitno da preispita svoja partnerstva i da izgradi globalne koalicije za svoju otpornost i jačanje demokratije.

Odluka Izraela da gradi naselje E1 za EU je neprihvatljiva

Predsednica Evropske komisije izjavila je u govoru o stanju Unije da je za Evropsku uniju odluka Vlade Izraela da nastavi sa projektom ilegalnog naselja E1 na okupiranoj Zapadnoj obali "neprihvatljiva".

Ona je u obraćanju u Evropskom parlamentu kazala da su "duboka patnja u Gazi i nekontrolisano nasilje doseljenika na Zapadnoj obali duboko pogodili Evropljane".

"Mnogim Evropljanima je bolno to što države članice nisu uspele da izgrade potrebnu većinu za jedinstven odgovor. Neke države članice su krenule napred. Druge razmatraju da to učine. Kada je Evropa podeljena, ona ne može promeniti tok događaja", kazala je ona.

Fon der Lajen je istakla da EU "prednjači u podršci Palestincima" i da će to nastaviti da čini. Prema njenim rečima "Evropa podržava pravo Izraela na samoodbranu, a palestinski narod ima jednako pravo da živi u bezbednosti i dostojanstvu".

"Uloga Evrope je da održi plamen rešenja o dve države živim", zaključila je Fon der Lajen.

Unija je jača nego ikada, ali i najnestabilnija

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen danas je na početku govora pred Evropskim parlamentom u Strazburu o stanju Evropske unije i o prioritetima za narednu godinu izjavila da je EU jača nego ikada, ali i najnestabilnija do sada, istakavši da je u ovom kompleksnom vremenu Unija izabrala da ide svojim putem.

Ona je citirala opis Čarlsa Dikensa o danima Francuske revolucije da su to bila "najbolja vremena, ali i najgora", dodajući da je tako i u današnjem svetu i da je brzina promena neverovatna.

Fon der Lajen je kazala da je Evropska unija izabrala da se bori protiv "toksičnog uticaja" Rusije, da stoji uz Ukrajinu koja se bori za svoju budućnost i za evropsku bezbednost, kao i da stoji uz Grenland. Ona je istakla da samo Evropa moze da osigura bezbednost Evropljana i upozorila je da Evropska unija "sada ima posla sa otvoreno neprijateljskim svetom" u kojem su "stare pretpostavke i odnosi narušeni".

Govoreći o "teritorijalnom ratu agresije" u Ukrajini, "borbi za industrijske kapacitete" i "narativima“, kao i "vrtoglavim promenama" koje donosi tehnologija i koje utiču na živote ljudi, Fon der Lajen je rekla da se to vidi "u porastu ekstrema i opadanju nijansi, čak i u načinu na koji se odnosimo jedni prema drugima", dok se "ove stvarne brige koriste kao oružje da bi se zabio klin među nama, ponekad spolja, ali prečesto iznutra". "Ali naš put je jasan. Izgradnja nezavisne Evrope koja ima moć da deluje. Ništa nas ne može odvratiti od toga. Jer u ovom svetu, sudbina Evrope mora ostati u rukama Evropljana".

Fon der Lajen je upozorila na antievropske ultranacionaliste i na Rusiju, za koje je rekla da "preziru" evropske vrednosti, navodeći da se postavlja izbor između "nezavisne Evrope koja se zalaže za svoje vrednosti u ovom svetu" ili dozvoljavanja da EU bude ugrožena podelama i sputavanjima. "Da li želimo da se okupimo oko naše evropske ideje da zajedno možemo da odlučujemo o sopstvenoj sudbini? Ili ćemo dozvoliti da naše demokratije potkopaju posrednici i marionete autoritarnih vlasti? Bilo da je reč o ultranacionalisti ili antievropski nastrojenom, bilo da je reč o ruskom mešanju ili dezinformacijama, imena mogu biti različita, ali njihov cilj je isti", istakla je Fon der Lajen.

Pokretanje evropske ekonomije je prioritet broj jedan

Fon der Lajen je izjavila u govoru pred Evropskim parlamentom u Strazburu o stanju Evropske unije da je pokretanje evropske ekonomije prioritet Unije broj jedan, pošto Evropa, kako je istakla, mora da iskoristi svoje ogromno tržište, industrije svetske klase i usluge.

Jedinstveno tržište, prema njenim rečima, i dalje je previše rasparčano i iziskuje dalje reforme, s ciljem da se to završi do kraja iduće godine. "U današnjoj ekonomiji, brzina je suština", poručila je ona, istakavši potrebu za pojednostavljenjem pravila.

Naglasila je i potrebu za elektrifikacijom Evrope, smanjenjem troškova fosilnih goriva i reformom evropskog energetskog tržišta generalno. "Evropa ne može da ostane moćna industrijska kuća ako su njene energetske cene strukturalno previsoke", rekla je ona.

Ukazala je da je evropski blok uspešno ciljao ka domaćim zelenijim energetskim rešenjima posle invazije Rusije punog obima na Ukrajinu, ali da je ipak kasnije "gorko osetio cenu" zatvaranja Ormuskog moreuza. "Moramo da pojačamo našu priuštivu i domaću čistu energiju. Bilo ona obnovljiva ili nuklearna, biometanska ili druga. Tehnološki neutralna. Ali te energije moraju da nam pruže nezavisnost i smanje cene energenata", naglasila je, uz poruku da EU treba da ubrza povezivanje obnovljivih kapaciteta.

Govorila je i o trgovinskim odnosima sa Kinom, koje je opisala kao "neodržive" i istakla potrebu za njihovim uravnotežavanjem.
Upozorila je da je trgovinski deficit EU sa Kinom sada milijardu dolara na dan i da će EU "iskoristiti sva sredstva kojima raspolaže kako bi ponovo uravnotežila odnose sa Pekingom".

Dodala je da je potrebno i diverzifikovati kritične sirovinske materijale.

Hitne mere za suzbijanje klimatskih promena

Ursula fon der Lajen izjavila je u svom govoru pred Evropskim parlamentom o stanju Unije da je protekli avgust bio najtopliji letnji mesec ikada, ali i najhladniji u godinama koje dolaze, i pozvala je na preduzimanje hitnih mera za suzbijanje klimatskih promena.

"Naš budući prosperitet i bezbednost u velikoj meri će zavisiti od toga kako ćemo se nositi sa prekretnicama - klimatskim promenama i veštačkom inteligencijom", rekla je Fon der Lajen u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu.
Govoreći o klimi, ona je kazala da je "ovo leto bilo leto istine", pri čemu od visokih temperatura i dugotrajnih toplotnih talasa gotovo nijedan deo kontinenta "nije bio pošteđen".

Prema njenim rečima, tokom leta je u požarima na otvorenom u Evropskoj uniji 660.000 hektara zemljišta izgorelo do temelja, izgubljeno je oko 12 miliona tona različitih useva i zabeleženo je više od 35.000 dodatnih smrtnih slučajeva usled toplotnih talasa.

"Sve ovo je samo pregled. Ovo je bio najtopliji letnji mesec ikada, ali verovatno i najhladniji u godinama koje dolaze. Tranzicija je složena i moraćemo da se prilagođavamo i učimo usput. Nema sumnje, Evropa može, mora i hoće da ostane na kursu naših klimatskih ciljeva", istakla je Fon der Lajen.

Rekla je i da će EU sledećeg meseca predložiti novi paket o otpornosti na klimatske promene, kao i poseban paket o pripremljenosti za toplotne talase, uključujući pravila o urbanoj adaptaciji i hlađenju.
 

Evropa želi da iskoristi AI, ali je svesna rizika njenog razvoja

Fon der Lajen izjavila je u svom govoru o stanju Unije da Evropa želi da što više iskoristi tehnologiju kako bi unapredila svoja društva, kvalitet života i produktivnost, ali da je svesna velikih rizika koje razvoj veštačke inteligencije (AI) nosi sa sobom.

Stav Evrope je po tom pitanju jasan - želimo humanu AI, istakla je ona u Evropskom parlamentu. "Direktori najnaprednijih kompanija nam govore da je vreme za usporavanje razvoja AI... Ako su ljudi koji razvijaju tu tehnologiju jasni, onda bi i mi to trebalo da budemo", rekla je Fon der Lajen.

Dodala je da će EU zajedno nastupiti sa partnerima istomišljenicima poput Kanade i Velike Britanije, radeći prvenstveno na "proceni modela, proveri, ranom upozoravanju i bezbednosti AI". Rekla je i da će EU pozvati glavne laboratorije na razgovor o tome kako se mogu podržati tekući industrijski napori da se uspori brzina razvoja AI.

Takođe je ukazala da su Evropi potrebni njeni sopstveni kapaciteti i veliki podsticaj kompjuterskih sposobnosti. "Ne moramo da razvijamo vrhunsku tehnologiju kako bismo izvukli najveću vrednost iz nje. Ključ je u kreiranju vrednosti koje AI još nije isporučila", istakla je.

Dodala je da EU može da predvodi napore u primenu u realnom životu - u fabrikama, bolnicama, poljoprivredi, autonomnoj vožnji. "Upravo se tu krije realna vrednost i tu Evropa ima velike prednosti", rekla je Fon der Lajen, naglasivši primenu AI u oblasti zdravlja.

Suština je, kaže, da AI osposobi lekare, a ne da ih zameni. "Želimo veštačku intelgienciju. Želimo da AI stvori više vrednosti, više odgovornosti, uz manje troškove i manje potrošene energije", poručila je.