Proširenje EU: Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan

BRISEL - Evropska komisija je u sredu preporučila otvaranje formalnih pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, što je veliki gest podrške Kijevu dok se bori protiv Rusije.

Takođe EU je dala status kandidata Gruziji i najavila otvaranje pregovora o pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom (BiH), kada se ispune uslovi.

Komisija EU predstavila je željno očekivani izveštaj o napretku zemalja sa aspiracijama da se pridruže EU. Uverava se da je Ukrajina spremna da pregovara o svom ulasku s obzirom na reforme koje je sprovela uprkos tome što je nastavila da se bori protiv ruske invazije. Prema izveštaju EU, Ukrajina je završila četiri od sedam postavljenih prioritetnih reformi.

"Danas je istorijski dan", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da preporuka dolazi 10 godina nakon protesta na Majdanu u Ukrajini, "gde su ljudi streljani jer su se umotali u evropsku zastavu".

Pozitivan signal iz EU pruža vitalni podsticaj Ukrajini u teškom trenutku kada njene trupe nisu uspele da naprave prodor, a Zapad je ometen previranjima na Bliskom istoku.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je ovaj potez kao "pravi korak" za Evropu.

"Naša zemlja mora biti u Evropskoj uniji. Ukrajinci to zaslužuju i zbog odbrane evropskih vrednosti i zbog činjenice da čak i u vremenima rata punih razmera držimo svoju reč", objavio je on na društvenim mrežama.

Ukrajina je pokrenula svoju ponudu da postane deo Evropske unije odmah nakon sveopšte invazije Moskve u februaru 2022. i zvanično je imenovana za kandidata za pridruživanje u junu iste godine.

Lideri 27 EU i dalje moraju da potpišu preporuke na samitu u decembru. Fon der Lajen je rekla da bi od Ukrajine i Moldavije trebalo zahtevati da završe dalje reforme pre nego što bude određen formalni datum početka, kao i da će najnovije informacije o napretku biti objavljene u martu 2024. Čak i ako Ukrajina počne pregovore, ona će i dalje biti samo na početku mukotrpnog procesa reformi koji bi mogao da traje godinama, ako ne i decenijama, pre nego što se pridruži bloku.

Pored pozivanja na napredak Ukrajine i Moldavije, Brisel je takođe predložio da zemlje članice daju Gruziji status kandidata. Bivše sovjetske države Moldavija i Gruzija su se prijavile u isto vreme kada i Ukrajina.

Rat u Ukrajini udahnuo je novi život zaustavljenom nastojanju EU da preuzme nove članice, jer blok nastoji da zadrži ruski i kineski uticaj na odstojanju.

Komisija je predstavila izveštaje svakoj zemlji aspirantu, a ima ih 10.

Slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon rekla je da proširenje na Zapadni Balkan i Istok nije samo u interesu EU i novih članica, već i geostrateški imperativ.

"Evropa će biti još stabilnija, sigurnija i prosperitetnija kada se proširenje završi", rekla je ona.

Turska je počela pregovore o pridruživanju 2005. godine, ali oni su u ćorsokaku. Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija takođe su zaglavljene u pregovorima.

Bosna i Hercegovina može da se nada početku pregovora o pristupanju EU, jer nije dobila odobrenje, jer nije dobila jasnu podršku za pregovore nakon što je u decembru postala kandidat za EU. Komisija je preporučila otvaranje pregovora "kada se postigne neophodan stepen usaglašenosti sa kriterijumima za članstvo".

Ali preporuka u korist posebno Bosne i Hercegovine takođe se vidi kao važan politički signal.

"Otvaramo vrata veoma široko i pozivamo Bosnu", rekla je fon der Lajen.

U izveštaju o proširenju se navodi da je BiH postigla napredak u pogledu političkih kriterijuma jer je funkcionalna vlada uspostavljena relativno brzo nakon izbora održanih 2022. godine.

Počela je da ostvaruje reforme, uključujući jačanje pravne sigurnosti, međutim, ocenjeno je da radnje vlasti entiteta Republika Srpska podrivaju državu i ustavni poredak smatraju problematičnim.

Poruka iz Brisela naišla je na različite reakcije u zemlji, od optimizma do razočaranja. Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto rekla je da BiH i dalje ima priliku da ubrzano napreduje ka članstvu u EU.

"Ovo je značajan i snažan podsticaj za sve nas u institucijama BiH da radimo brže, bolje i više u ispunjavanju svih kriterijuma i prioriteta", rekla je Krišto.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da je sada "sve na nama".

"Očekivali smo bezuslovnu preporuku za otvaranje pregovora i zeleno svetlo, bez obzira na sve neizvesnosti u pogledu budućnosti EU i proširenja, da krenemo u pravi posao organizovanja i vođenja pregovora", rekao je predsednik Republike Srpske. Milorad Dodik.

Slovenački član EK, komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič, rekao je da je Bosna, otkako je prošle godine dobila status kandidata, pokazala "najveće ubrzanje do sada u svom reformskom procesu".

On je uveren da zemlja uskoro može da dostigne potreban nivo usklađenosti sa ključnim prioritetima potrebnim za početak pregovora, o čemu će Komisija doneti odluku u martu sledeće godine.

Komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji pozvao je u sredu Severnu Makedoniju da ubrza "tempo reformi u vezi sa EU" sada kada je "proces pristupnih pregovora počeo".

Prema komesaru Varheljiju, neke promene krivičnog zakona izazvale su zabrinutost da utiču na brojne slučajeve korupcije na visokom nivou.

"Jačanje poverenja u pravosuđe i borba protiv korupcije, uključujući čvrste istrage, krivično gonjenje i pravosnažne presude u slučajevima korupcije na visokom nivou, od ključnog je značaja", rekao je Varhelji.

Što se tiče procesa skrininga, komesar je rekao da su vlasti u zemlji pokazale visok stepen posvećenosti u njegovoj realizaciji, i kada su u pitanju relevantne ustavne promene.

Što se tiče odnosa Bugarske sa Severnom Makedonijom, bugarski premijer Nikolaj Denkov je tokom samita Evropske političke zajednice u Granadi u oktobru rekao: "Naš stav se neće promeniti. Ako (Severna Makedonija) revidira svoj ustav, to će im otvoriti vrata".

On je ukazao na insistiranje Sofije na uključivanju prava bugarske manjine u Ustav Severne Makedonije kao preduslov za ukidanje njenog veta na početak pregovora o pristupanju EU sa Skopljem.

Varhelji je istakao da je Srbija primenila ustavne amandmane za nezavisnost pravosuđa, medijske zakone i ispunila uslove za otvaranje još jednog klastera. On je rekao i da je Srbija napredovala u usklađivanju svoje spoljne politike sa EU, ali da nedostatak sankcija Rusiji ostaje razlog za zabrinutost.

On je dodao da su Beograd i Priština pozvani da se konstruktivnije angažuju u dijalogu i sprovođenju dogovorenih sporazuma.

"Za našu demokratiju je važno da svuda vidimo napredak, u medijskoj sferi, a posebno na Kosovu i Metohiji. U izveštaju ništa nije neočekivano, ne treba očekivati revolucionarne promene, važno je da idemo evropskim putem, a da istovremeno sačuvamo naše nacionalne interese", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema rečima Ursule fon der Lajen, Albanija se uspešno kreće ka integraciji u Evropsku uniju, kako je rekla pred samit Berlinskog procesa u oktobru.

Ona se dotakla i ekonomskog razvoja zemlje.

"Već smo postavili dobre temelje našim Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra", rekla je ona govoreći o ekonomijama Zapadnog Balkana i jedinstvenom evropskom tržištu, koje su još uvek predaleko jedna od druge.

"Ekonomije zapadnog Balkana su 35 odsto proseka EU", dodala je ona.

Zaokružena nastojanjem Ukrajine za članstvo, kao i onih drugih koji se nadaju, daleko je fundamentalnija debata o tome kako učiniti EU podesnom ako dostigne 30 ili više članica.

Zemlje kao što je Holandija insistiraju na tome da ne može biti prečica na putu ka članstvu, Mađarska optužuje Kijev da ograničava prava etničkih Mađara.

Omogućavanje ratom razorenoj zemlji od više od 40 miliona ljudi značilo bi veliki pomak, ali i ogromne troškove za blok i pretvorilo bi neke zemlje koje trenutno primaju sredstva EU u neto davaoce doprinosa.

Rumunija, na primer, želi da se Moldavija i Ukrajina brzo pridruže EU, ali to ne znači "od danas do sutra", rekao je predsednik Klaus Johanis na zajedničkoj konferenciji sa belgijskim premijerom Aleksandrom de Kroom u Belgiji.

"Znamo da ovi pristupni pregovori traju godinama, znamo iz sopstvenog iskustva i dobro vidimo da za neke države Zapadnog Balkana oni već traju dugo. Očigledno, želimo da pregovori počnu brzo. To ne znači pristupanje, to znači pregovore i pripremu za pristupanje", rekao je Johanis.

"Istovremeno, potpuno se slažem da Unija, zauzvrat, mora da izvrši neke promene i, ako mogu da ponovim ono što sam rekao na poslednjem neformalnom Savetu u Granadi, ne samo da kandidati moraju biti spremni za pristupanje, već i mi , koji su već Evropska unija, moraju se dodatno pripremiti za ovo pristupanje. Potrebno je unaprediti procedure, unaprediti neke pregovaračke procedure i tako dalje. Dakle, posla ima sa obe strane", dodao je Johanis.