Film "Ukradena deca Ukrajine" prikazan u Beogradu

BEOGRAD - Kratki film "Ukradena deca Ukrajine“ novinarki Manon Bašelo i Polin Čubar prikazan je večeras u EU info centru povodom dve godine od početka rata u Ukrajini.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre je rekao da je film govori o oko 19.000 ukrajinske dece koju su odvele ruske snage i nad kojima je, prema njegovim rečima, počela da se vrši rusifikacija.

Žiofre je rekao da sudbina te dece pokazuje kako Rusija gleda na Ukrajinu, "kojoj želi da ukine identitet i državu".

"To je jasan pokazatelj da to nije rat između Rusije i zamišljenog zapada, već pokušaj uništenja nezavisne Ukrajine", naveo je Žiofre.

Ističući da je EU čvrsta u odluci da podržava Ukrajinu finansijski, humanitarno i vojno, Žiofre je dodao da Ukrajinci žele život u slobodi, kao deo evropske porodice, a da film "Ukradena deca Ukrajine" "pokazuje cenu koju nažalost plaćaju".

Ambasador Ukrajine Volodmir Tolkač je istakao da se nada da će iduće godine u Ukrajini biti drugačija situacije od današnje i zahvalio "prijateljima iz EU" na večerašnjem događaju, gde se pričalo o pokušaju da se deca vrate u Ukrajinu.

"Branićemo našu zemlju, ali Rusi pokušavaju da decu preobrate na rusku stranu i psiha te dece je potpuno uništena", naveo je Tolkač i zahvalio svima koji podržavaju težnju Ukrajine "da bude deo evropske porodice".

U razgovoru sa prisutnima nakon projekcije, Bašelo je navela da je film objavljen u julu prošle godine i da je od tada situacija ostala ista za decu, kojih je ostalo mnogo u Rusiji, mada je u međuvremenu 388 vraćeno u Ukrajinu.

Prema njenim rečima, među njima je dečak Bogdan prikazan u filmu, koji je uspeo u drugom pokušaju da se vrati u Ukrajinu i poveže se sa sestrom.

Bašelo je navela da je teško istraživati temu u Rusiji, ali da su se tokom rada na 20-minutnom filmu snalazile digitalnim istraživanjem, koristeći "dosta ruske propagande, jer na društvenim mrežama ima dosta o toj deci", zahvaljujući podacima ruskih vlasti.

Kako je rekla, autorke su upoređivale su podatke ukrajinskih vlasti i fotografije "ruske propagande", uz upite roditeljima da li mogu da prepoznaju na amaterskim snicim decu koja se nalaze u smeštaju u Rusiji.

Čubar je navela da je autorkama bilo važno da u fikmu prikažu da je odvođenje dece isplanirano "na najvišem nivou u Rusiji" i pomenula predsednika Vladimira Putina i komesara za prava deteta Mariju Lvovu-Belovu, za kojima je pred Međunarodnim krivičnim sudom izdat nalog za hapšenje.

Bašelo je navela da su pokušali da stupe i u kontakt sa ruskim vlastima, dok je Čubar dodala da su u filmu pokušali da prikažu i "ruski narativ, kako opravdavaju transporte dece".

Film u produkciji CAPA Press-a, prikazan je na francusko-nemačkoj televiziji ARTE, a u EU info centar je stigao u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU” i Delegacije EU u Srbiji.