Žiofre: EU za izgradnju železničke obilaznice oko Niša izdvojila 242 milona evra

PIROT - Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da EU sa ponosom radi zajedno sa Republikom Srbijom na podršci izgradnje železničke obilaznice oko Niša i da je za taj projekat izdvojila 242 milona evra.

"Za ovaj projekat EU je obezbedila 108,6 miliona evra granta, odnosno bespovratne pomoći. Evropska banka za obnovu i razvoj je obezbedila povoljan zajam u vrednosti od 134 miliona evra. To znači, da je sve ukupno za ovaj projekat EU obezbedila iznos od 242 miliona evra", rekao je Žiofre tokom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš – Dimitrovgrad na deonici Pirot - Sukovo.

Žiofre je rekao da će obilaznica prevashodno služiti za unapređenje teretnog železničkog saobraćaja i železničke veze između Niša i Dimitrovgrada i dalje ka Sofiji, a da će paralelno sa tim, to biti i značajno olakšanje za sam gradski saobraćaj unutar samog grada Niša.

"Ova linija će biti elektrifikovana i opremljena najsavremenijim evropskim sistemom za upravljanje železničkim saobraćajem. To će obezbediti veću i bezbedniju železničku liniju u skladu sa najvišim evropskim standardima. Mi znamo da je transportna infrastruktura, uključujući železnicu, od ključne važnosti za privredni rast. Tako će ovaj deo Srbije, jugoistočna Srbija, zahvaljujući ovom projektu, privući još više investicija", rekao je Žiofre.

On je istakao da su, do sada, u taj deo Srbije došle neke od velikih kompanija sa sedištem u EU, poput Mišlena, velikog proizvođača guma koji je došao u fabriku Tiger Tires u Pirotu, nakon čega su, kako je rekao, postali šesti po veličini najveći izvoznik iz Srbije u 2023. godini sa izvozom od 454,9 miliona evra.

Pored toga, dodao je, logistički centar u slobodnoj zoni Pirota, zajedno sa železničkom vezom, će u budućnosti doneti dodatne koristi za veći kapacitet železničke deonice Niš-Dimitrovgrad.

"Mi smo takođe radili i na gasnoj interkonekciji koju smo svečano otvorili pre nekoliko meseci od čega veliku korist imaju i građani, ali i privreda. Ponosni smo što možemo da damo svoj doprinos socio-ekonomskom razvoju čitave zemlje, ali i šire", rekao je Žiofre.

Ovaj projekat je deo našeg velikog projekta ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan koji je pokrenut pre par godina, kojim se finansiraju veliki infrastrukturni projekti u regionu. Nastavili smo i dalje i sada smo krenuli sa planom rasta Evropske unije, konkretnije sa programom rasta i reforme za Zapadni Balkan koji će ovom regionu doneti dodatnih 6 milijardi evra kao podršku najvažnim reformama i privrednom razvoju u periodu od 2024. do 2027.

Žiofre je rekao da sve to nije dovoljno, da je EU rešena da pruži pomoć Srbiji u njenom strateškom izboru i ambiciji da postane članice EU i da to nisu samo puke reči ambasadora EU u Pirotu, koje je izgovorio toliko puta ranije.

"Želim samo da istaknem, da naglasim da je proširenje ka Zapadnom Balkanu ponovo na vrhu agende Evropske unije i želimo da se ekonomski i na svaki drugi način Srbija približi EU. Zato i imamo ovaj program reformi i rasta koji će omogućiti da intenzitet pomoći po glavi stanovnika u Srbiji dostigne onaj nivo kakav imaju same zemlje članice kada govorimo o pomoći koju dobijaju iz kohezionih fondova. Želimo da građani u Srbiji osete blagodeti članstva u EU i pre nego što Srbija postane član EU", poručio je Žiofre.