Tomislav Mićović: Rat na Bliskom istoku izazvao potres na tržištu nafte, brent skuplji 10 dolara

KOPAONIK - Ratni događaji na Bliskom istoku izazvali su snažan potres na tržištu nafte i to u jednom trenutku, kada je potpuno prestala isporuka sirove nafte iz Persijskog zaliva, a ona čini oko 20 odsto svetske svetske potrošnje nafte, izjavio je danas generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović i naveo da je istog trenutka odreagovala i berza.

On je za Tanjug rekao da su svi koji su se naftom snabdevali iz Persijskog zaliva morali da potraže neophodne količine na nekim drugim mestima.

"Povećana potražnja i smanjena ponuda su dovele do velike neravnoteže i samo u jednom danu je nafta tipa brent poskupela za 10 dolara po barelu. Ono što je još značajnije jesu kotacije benzina i dizela, odnosno berzanske kotacije derivata koje su danas zabeležile veliki skok i videćemo kako će se situacija odvijati tokom nedelje", rekao je on.

Pojasnio je da je tržište sirove nafte jedno i da naftu prodaju proizvođači a tržište derivata drugo jer su tu ponuđači rafinerije. " Rafinerije u ovom trenutku moraju da obezbede značajna sredstva za kupovinu te skupe nafte i zato su ove kotacije otišle tako visoko", naveo je on.

Govoreći o tome kakve cene možemo očekivati kod nas Mićović je rekao da cene goriva određuje država i da postoji formula u koju se unose berzanske kotacije derivata, kurs dolara, zavisni troškovi uvoza i iz toga proizilaze maksimalne maloprodajne cene.

"Ovako značajno povećanje jednog inputa svakako će uticati na cenu, a u kojoj meri, to ćemo svi zajedno videti u petak kada budu objavljene nove cene", rekao je on.

Teško je reći dokle će trajati pregovori oko NIS, povećan udeo uvoznog goriva

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da je logično da dogovori i razgovori oko prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) nisu više prisutni u javnosti i da je teško reći dokle će oni trajati.

"To je jedan delikatan posao. Ne dešavaju se takve akvizicije tako često u naftnom sektoru. Pretpostavljam da su i jedna i druga kompanija koje razgovaraju o toj transakciji u veoma obimnim poslovima da odrede šta je to što se prodaje, odnosno koja je cena. Ali ono što je u našem slučaju svakako najvažnije je da ni u njihovim rukama nije da li će to biti realizovano ili ne, jer saglasnost za njihov dogovor oko transakcije treba da odobri američka administracija i da zapravo omogući rad NIS-a", rekao je on za Tanjug na Kopaonik biznis forumu (KBF).

Dodao je da oni mogu u svakom trenutku da razmene akcije, ali da li će biti omogućen rad posle toga, tu ima mnogo nepoznatih oko toga da li će američka administracija i nakon 24. marta, recimo, produžiti period za nastavak razgovora ili da li će prihvatiti to što se do tada dogovori.

"To niko pouzdano ne zna i sve što se čuje su zapravo spekulacije", rekao je.

Sankcije NIS-u su prema njegovim rečima uticale da se domaće tržište derivata nafte promeni u smislu da sada više zavisimo od uvoznih derivata nafte i da udeo uvoznih derivata nafte u ukupnoj potrošnji bude veći.