U Muzeju nauke i tehnike održana dva predavanja o patentiranju

BEOGRAD - Predavanja "Savremeni trendovi u patentiranju u svetu i u Srbiji" Daniele Zlatić Šutić i "Strategija patentiranja Nikole Tesle" Snežane Šarboh održana su večeras u Muzeju nauke i tehnike, kao deo pratećeg programa izložbe "Čuvari inovacija - 100 godina od prvog srpskog patenta".

U svom predavanju, stručnjak Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije Šerboh je rekla da Tesla do dolaska 1884. godine u SAD nije štitio svoje pronalaske, a potom je shvatio značaj patenata za dobijanje sredstava za rad na daljim pronalascima.

Prema njenim rečima, Tesla je sa dvojicom poslovnih ljudi osnovao ''Tesla Electric Light And Manufacturing'', a 1885. godine je podneo svoj prvi patent, ali je nakon povlačenja tih investitora i bankrota kompanije ušao u finansijsku krizu.

Šerboh je rekla da je Tesla potom napravio poslovnu i patentnu strategiju na tri osnove - pronaći, patentirati i proizvoditi u praksi, i osnovao je sa novim partnerima kompaniju ''Tesla Electric Company''.

Prema njenim rečima, Tesla je finalizovao svoju patentnu strategiju 1888. godine nizom patenata za motor i sistem distribucije naizmenične struje, koje je potom otkupila kompanija Vestinghaus, a svoje patente je štitio i u najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije i Nemačke.

Tesla ipak nije zaštitio niz patenata namenjenih u medicinske svrhe, poput magnetnih uređaja i uređaja za puštanje struje kroz kožu, primetila je Šerboh.

Ocenivši da je globalna "Teslina strategija patenata bila jako efikasna", Šerboh je rekla da je imao 311 patenata na svih pet kontinenata.

Šerboh je rekla i da neki kasniji Teslini pronalasci nisu ispunili očekivanja ili ih nije doveo do nivoa komercijalizacije, kao što je bilo u slučaju radija, pa je Guljelmo Markoni "uzeo kajmak".

Prema njenim rečima, "Tesla je svetu ostavio izuzetna dostignuća", razvio je svoju poslovnu i patentnu strategiju, koja je u početku imala izuzetan uspeh, ali je kasnije došlo do finansijskih teškoća.

Šerboh je ocenila da je problem bio što je Tesla bio vizionar, ispred svog vremena, i za razliku od svojih savremenika kojima je bio cilja zarada, "u njemu je idealistička crta prevladala".

Pomoćnica direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Zlatić Šutić je podsetila da je Kraljevina Srbija bila među prvim zemljama potpisnicama Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine 1883. godine, kao i da je patent pravna titula kojom se štiti pronalazak koji predstavlja tehničko rešenje određenog problema.

Zlatić Šutić je navela da je 2023. godine u svetu bilo 3.500.000 patentnih prijava, što je u odnosu na 2010. skoro udvostručen broj, a najveći podnosilac patenata sa skoro 1.700.000 je Kina, koja je od 1983. godine zabeležila ogroman rast.

Prema njenim rečima, glavni trendovi prijava patenata po oblastima u 2023. godini su digitalne komunikacije, kompjuterska, medicinska i biotehnologija, tehnologija za očuvanje životne sredine.

Zlatić Šutić je naglasila da Zavod nastoji da podignu svest o patentiranju, kao i da je u tome važna podrška države, odnosno ulaganje u inovacije i razvoj, i da je primetno u Srbiji u tom smislu buđenje nauka-e i istraživačke delatnosti.