Tri umetnička projekta u Palati nauke od 12. do 14. novembra

BEOGRAD - Tri umetnička projekta povezuju umetnost, nauku i društvo kroz izložbe, predavanja i diskusije biće prikazani od 12. do 14. novembra u Palati nauke.

U saopštenju organizatora navodi se da ta tri umetnička projekta predstavlja Centar za društvo i tehnologiju u okviru novog izdanja programa Art Meets Science 2025.

Ovogodišnji program istražuje umetnost kao metod istraživanja – proces koji preispituje granice između nauke, arhitekture, tela i svakodnevnog života.

Prvog dana ovog događaja, izložba pod nazivom "Druga koža" biće prikaza u novootvorenoj galeriji S.E.F. u Palati nauke i ona je otvorena za posetioce tokom tri sedmice, spaja umetnički izraz i naučni eksperiment kroz istraživanje biotehnologije i materijalnosti tela.

"Galerija S.E.F. biće tom prilikom po prvi put otvorena za javnost – upravo ovom izložbom koja povezuje istraživački duh savremene umetnosti i inovacije u nauci. Inspirisana istraživanjima prof. dr Gorana Stojanovića sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, čije polimerne strukture i pametni materijali doprinose razvoju održivih biosenzora, izložba otvara prostor za razmišljanje o tome kako nas unutrašnji i spoljašnji signali upozoravaju na promene i potencijalne rizike. Umesto da fokus stavlja na tehnologiju, postavka naglašava empatijsko razumevanje tela – njegovih granica, ranjivosti i sposobnosti prilagođavanja", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su istraživanja u oblasti rastegljive i tekstilne elektronike usmerena na razvoj pametnih, biorazgradivih materijala koji mogu pratiti i analizirati različite fiziološke i ekološke parametre.

U tkanine se integrišu senzori izrađeni od provodnih niti i organskih supstanci, sposobni da registruju ritam disanja, temperaturu, vlagu, pH znoja, pritisak i pokret, a takvi sistemi omogućavaju rano prepoznavanje stanja poput stresa, astme, poremećaja sna ili nepravilnosti u hodu, ali i kontrolu kvaliteta hrane, detekciju kvarenja i praćenje uslova skladištenja.

Tekstil tako postaje aktivna, senzitivna površina koja reaguje na promene u telu i okruženju, pretvarajući svakodnevne materijale u inteligentne biosisteme.

Suština ovih istraživanja nije samo u tehnološkoj inovaciji, već u stvaranju održivih materijala koji spajaju biologiju, elektroniku i dizajn – čineći tehnologiju mekom, bliskom i prilagođenom ljudskom telu.

Umetnički segment izložbe prati i rezonuje sa naučnim principima senzora, kroz različite poetike i discipline, osvetljavajući međusobnu povezanost umetnosti i nauke, a na izložbi "Druga koža" učestvuju Teodora Arsić i Vanja Ivanović, Marija Delić, Futurosaurus, Nikica Jurković, Katarina Roganović, Sanja Šikoparija, dok je kustos izložbe Ivan Šuković.

Ukazuje da kroz ovaj dijalog izložba istražuje nove oblike zaštite i senzitivnosti, pozivajući posetioce da promišljaju na koji način nauka predviđa, a umetnost oseća promene u telu i okolini.

Kustos izložbe Ivan Šuković rekao je da ova izložba u istraživačkom prostoru u kojem materijal testira granice percepcije i reakcije transformiše iskustvo u opažanje u kojem svaka nit pamti i svaki sloj reaguje.

"Ova mreža vlakana na tekstilu upija i uspostavlja kontakt s kožom, postaje novo i za nas nepoznato iskustvo. Na tim osnovama nastala je 'Druga koža', skup istraživačkih i umetničkih intervencija koje, kroz svoje kapilarne, elastične i adaptivne karakteristike, usmeravaju pažnju prema ranom prepoznavanju promena i predviđanju rizika", rekao je Šuković.

Narednog dana, 13. novembra, biće predstavljena izložba "Razumeti zemlju: Intersticijum", kojom se Paviljon Crne Gore predstavio na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025. godine.

Događaj obuhvata razgovor sa ovogodišnjim učesnicima i predstavnicima, kao i prikaz filmskog materijala koji dokumentuje različite faze nastanka ovog naučno-umetničkog istraživačkog projekta.

Cilj izložbe je da podstakne promišljanje o suptilnoj vezi između čoveka, prirode i arhitekture.

Na panelu pod nazivom "Umetnost kao metod istraživanja: između umetnosti, nauke, arhitekture i društvene prakse" učestvuju direktorka Instituta za društvo i tehnologiju Branka Anđelković , kustos crnogorskog paviljona na Venecijanskom bijenalu 2025 Miljana Zeković i predstavnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jasmina Nikodinović Runić, a razgovor će moderirati umetnički direktor u organizaciji Ivan Šuković.

Trećeg dana programa, u saradnji sa Fakultetom za medije i komunikacije, publika će od 17 časova imati priliku da se upozna sa međunarodnim festivalom Speculum Artium iz Trbovlja – jednim od najznačajnijih regionalnih događaja koji povezuje umetnost, nauku i tehnologiju u postindustrijskom kontekstu.

Predstavljanje festivala vodi njegova direktorka Špela Pavli Perko, koja će kroz video-prezentaciju i razgovor sa publikom približiti istorijat i programski koncept festivala, a posetioci će imati priliku da upoznaju umetnike i projekte koji su oblikovali identitet Speculum Artiuma, kao i da saznaju više o mogućnostima saradnje i učešća na budućim izdanjima festivala, koji promoviše inovativne pristupe digitalnoj umetnosti, interaktivnim instalacijama i naučno-umetničkim istraživanjima.

Istog dana, od 19 časova, publici će se obratiti umetnik Fabricio Lamonča, koji će predstaviti više od četiri decenije spoja umetnosti, tehnologije i društva kroz istoriju Ars Electronice – njen značaj i ulogu umetnika u oblikovanju novih odnosa između umetnosti, nauke i društva.

Fabricio Lamonča je španski umetnik i istraživač, trenutno baziran u Lincu.

Njegova praksa obuhvata polja umetnosti, ekologije i bioetike. Od 2016. godine predaje na Kunstuniversitat u Lincu, a član je istraživačkog centra Art|Sci CenterUniverziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA).

Dobitnik je međunarodne nagrade Art and Artificial Life International Award (Vida14), a njegovi radovi predstavljeni su na brojnim festivalima koji istražuju presek umetnosti, nauke i tehnologije.