Izložba "Lazar Vujaklija: Protest prema sebi" u MNMU u Jagodini

JAGODINA - Izložba "Lazar Vujaklija: Protest prema sebi" otvorena je u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, saopštili su organizatori.

Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, i kustosi izložbe Danica Đorđević Janković i Vladimir Korokuš.

Otvaranjem izložbe obeležen je i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

"Pred vama je preko 170 dela slika, grafika, crteža, tapiserija, murala, plakata, ilustracija knjiga, skulptura, dizajna tepiha koji u zbiru čine prvu ikad priređenu muzejsku retrospektivu ovog izuzetno važnog umetnika. Iako je ime Lazara Vujaklije većini poznato, odnos naše sredine, najpre ovde mislim na institucije kulture, prema opusu Lazara Vujaklije, veoma je neobičan. Tokom priprema za ovu retrospektivu uvideli smo da su radovi ovog umetnika zastupljeni u brojnim muzejskim kolekcijama, da su neretko u stalnim postavkama, poneki čak i na mestima sa kojih ih nismo uspeli dobiti. Istovremeno, nijedan od tih muzeja mu nije priredio potpuniju retrospektivnu izložbu. Izuzetak je, u određenoj meri, poduhvat kustoskinje Poklon zbirke Rajko Mamuzić iz Novog Sada, Jovanke Stolić" kazala je Ivana Bašićević Antić.

Kustoskinja Danica Đorđević Janković uporedila je Vujakliju sa našim poznatim slikarom.

"Obrazovan kao zanatlija, knjigovezac, nakon neformalnog večernjeg tečaja crtanja i slikanja kod Petra Dobrovića, Vujaklija je već od samog početka bio posmatran i označavan kao amater, samouk, naivac. Ta pozicija mu nije samo pripisivana, već je često i nametana, u skladu sa aktuelnim umetničkim i ideološkim tendencijama šeste decenije dvadesetog veka. Kritika je tu poziciju, svesno ili nesvesno, dodatno učvršćivala u kolektivnoj memoriji, te je pred nama bio opus koji je bilo potrebno izroniti iz okova prošlosti, očistiti od naslaga ideoloških tumačenja i predstaviti kroz jednu drugačiju, savremenu matricu čitanja. Iz te potrebe proistekla je i koncepcija izložbe" kazala je Danica Đorđević.

Kustos Vladimir Korokuš pročitao je stejtment Lazara Vujaklije.

"Kao dečak i mladić mislio sam da ću naslikati devet velikih slika iz Danteovog pakla. Mislio sam ili nisam tada ništa ni mislio. Tokom godina došao sam do saznanja da su misli koje sam kao dečak hteo da naslikam ljudima davno dobro znane. Iz oblaka pao sam na zemlju, slikao sam sve što vidim, osećam i mislim. Ovim slikama davao sam imena, ali su brzo nestajala. Ove bezimene slike primite kako vam drago – kao moj protest prema sebi, ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života" kazao je Korukoš.

Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.

Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.