U susret Danu državnosti otvorena izložba o istoriji srpskog zakonodavstva u Narodnoj biblioteci Srbije

BEOGRAD - Izložba “Srpsko zakonodavstvo od Savinog Zakonopravila do Sretenjskog ustava - govori i inspiracija” otvorena je danas u Galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije u čast Dana državnosti, koji se obeležava 15. februara.

Načelnik Arheografskog odeljenja NBS i autor izložbe Vladan Trijić izjavio je da postavka sagledava kontinuitet srpskog zakonodavstva, vraćajući se duboko u srednji vek.

“Ovde u Narodnoj biblioteci Srbije smo pripremili jednu izložbu povodom Dana državnosti i povodom donošenja Sretenjskog ustava, ali smo pogledali malo dalje u prošlost, odnosno pogledali smo unazad na istoriju zakonodavstva u Srbiji u srednjem veku i u poznom srednjem veku”, rekao je Trijić.

Prema njegovim rečima, posetiocima je predstavljeno nekoliko najdragocenijih rukopisa iz zbirke Arheografskog odeljenja.

“Hteli smo da predstavimo neke, da kažemo, najvažnije zakonodavne akte srednjovekovne srpske države. Tako da se tu u našoj zbirci srećom nalazi jedan od 11 sačuvanih prepisa Nomokanona ili Zakonopravila Svetoga Save, verovatno najvažnijeg pravnog akta uopšte među srednjovekovnim Slovenima. Taj prepis se inače zove u literaturi Beogradska krmčija”, naveo je Trijić.

On je pojasnio da je “krmčija” ruski izraz koji se odomaćio za Zakonopravilo, jer se ono “proširilo i široko koristilo i u ruskoj srednjovekovnoj i poznosrednjovekovnoj državi”.

Na izložbi je predstavljen i potpuni prepis Sintagme Matije Vlastara, monaha i kanoničara iz Soluna, koji je oko 1335. godine sastavio taj zakonodavni zbornik.

“Preveden je zato što je kralj, a kasnije car Dušan, imao dalekosežne planove, odnosno proglašenje Srbije za carstvo je bio proces koji je trajao neko duže vreme, tako da to nije bila iznenadna odluka”, rekao je Trijić.

Kako je objasnio, zakonodavstvo je imalo ključnu ulogu u procesu uzdizanja Srbije na rang carstva, po uzoru na vizantijski model.

“Takav je vladar hteo da bude i Dušan, koji je preuzeo najvišu titulu cara. Tako da je u sklopu toga njegova nastojanja na unapređenju zakonodavstva srednjovekovne Srbije bila izuzetno važna”, istakao je Trijić.

Vrhuncem te delatnosti ocenio je donošenje Dušanovog zakonika 1349. godine, sa dopunama pet godina kasnije.

“U NBS čuvamo dva takva zbornika. Jedan je Prizrenski prepis Dušanovog zakonika iz 16. veka, za koji se veruje da sadrži najbolji, najkvalitetniji tekst, najbliži originalu. I još jedan prepis iz 18. veka, nastao u Karlovcima, koji svedoči o tome kako je Zakonik tokom vekova živeo, primenjivao se u lokalnim odnosima među Srbima, ali isto tako negovan kao neka vrsta uspomene na srednjovekovnu srpsku državu i izvor nade da će se ta državnost jednog dana ponovo vaspostaviti”, rekao je Trijić.

Govoreći o izloženim predmetima, naveo je da su oni ranije predstavljani javnosti, ali ne u ovom konceptu.

“Svi do jednog su ranije izlagani, ali ne na ovaj način i ne u ovoj grupi. Ovaj odabir je bio vrlo specifičan zbog Dana državnosti i donošenja Sretenjskog ustava”, rekao je Trijić.

Dodao je da je, u kontekstu obeležavanja praznika, izložen i prepis Službe Sretenju Gospodnjem u jednom od najdragocenijih rukopisa, mineju iz 13. i 14. veka.

Izložba će, kako je najavljeno, biti otvorena do 28. februara, Dana Narodne biblioteke Srbije.

“Mi smo bili ograničeni našim fondom, tako da smo uzeli one prepise koji imaju veze sa srednjovekovnim srpskim zakonodavstvom i sa Svetim Savom iz naše rukopisne zbirke, koja je, kao što znate, 1941. godine potpuno uništena. Od onoga što je obnovljeno i prinovljeno, neki od tih rukopisa su danas ovde izloženi”, rekao je Trijić.

On je podsetio da Biblioteka danas raspolaže “vrlo respektabilnom rukopisnom zbirkom od 322 rukopisne knjige” i da se među njima nalaze i prepisi dela Svetoga Save.

Prisutnima su dobrodošlicu poželeli upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov, urednik kulturnog programa Dušan Zlokolica i portparolka NBS Mirjana Simoski.