Američki i izraelski udari na Iran oštetili najmanje četiri kulturne znamenitosti

NJUJORK - Američki i izraelski udari na Iran oštetili su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti, uključujući palate i drevnu džamiju, potvrdio je UNESKO.

Obim nanete štete toliko je zabrinuo Iran i Liban da su njihovi predstavnici uputili zahtev agenciji UNESKO da na svoju listu zaštićene kulturne baštine doda još lokacija u ovim zemljama, prenosi AP.

UNESKO je potvrdio da je oštećena raskošna palata Golestan iz doba Kadžara u Teheranu, kao i palata Čehel Sotun iz 17. veka i najstarija džamija u zemlji Masdžed-e Džame, obe u Isfahanu.

Takođe je potvrđena šteta na zgradama u blizini doline Horamabad, koja uključuje pet praistorijskih pećina i jedno sklonište u steni koje pružaju dokaze o ljudskom postojanju iz perioda od 63.000. godine pre nove ere.

UNESKO je saopštio da je svim stranama u sukobu unapred dostavio geografske koordinate zaštićenih lokaliteta kako bi preduzele sve mere predostrožnosti i izbegle štetu.

Posledice po kulturne znamenitosti nisu izolovane samo na Iran, već su se osetile širom Bliskog istoka a i šire, pri čemu UNESKO prati štetu u Tel Avivu u Izraelu, Tiru u Libanu i na drugim mestima, navodi AP.

"Ono što se dešava je svima jasno: U ovim sve modernijim sukobima, civili su ti koji plaćaju cenu, civilna infrastruktura je ta koja trpi, i svi smo videli uništavanje neprocenjivog istorijskog nasleđa", rekao je ranije ove nedelje portparol UN Stefan Dižarik.

Zagovornici ljudskih prava dele taj stav, upozoravajući da je u iranskom ratu ne samo poginulo više od 1.000 ljudi, već su pogođene i institucije i istorijska mesta na koja se zajednice oslanjaju.

"To nanosi štetu civilima jer oštećuje, ili uništava deo njihove istorije koji može da bude značajan i za svet i za određeni region, ili zajednicu", rekla je zvaničnica organizacije Hjuman Rajts Voč, Boni Doherti.

Nije jasno da li su štetu prouzrokovali američki ili izraelski napadi, a Pentagon se nije oglasio povodom ovih navoda. Izraelske odbrambene snage su saopštile da im "nisu poznate" tvrdnje o šteti na lokalitetima UNESKO-a.

Jedna neprofitna grupa ukazala je na izjavu američkog ministra odbrane Pita Hegseta od prošle nedelje o tome da američki pristup ratu neće uključivati "glupa pravila angažovanja".

"To je izuzetno važna izjava jer upravo ta pravila angažovanja otelotvoruju međunarodno humanitarno pravo, koje nije samo zaštita kulturnog nasleđa, već zaštita civilnog stanovništva i struktura, uključujući bolnice i škole", rekla je predsednica Američkog komiteta Plavog štita, međunarodne organizacije posvećene zaštiti nasleđa u sukobima, katastrofama i krizama, Pati Gerstenblit.

Pogođene znamenitosti su među skoro 30 iranskih lokaliteta označenih kao zaštićena svetska baština UNESKO-a.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je u julu prošle godine objavila da će se ponovo povući iz organizacije UNESKO dok se SAD distanciraju i od još nekih međunarodnih organizacija.

Bela kuća je citirala slične razloge za to kao i 2018., navodeći da veruje da učešće SAD u radu UNESKO-a nije u američkom nacionalnom interesu i optuživši tu agenciju da promoviše anti-izraelsku retoriku.