Ministar Selaković prisustvovao obeležavanju Dana Biblioteke Matice srpske

NOVI SAD - Ministar kulture Nikola Selaković istakao je na obeležavanju Dana Biblioteke Matice srpske da je od snivanja 1826. godine u Pešti njena misija bila jasna: sabrati, sačuvati i umnožiti znanje, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Selaković je istakao da je ova ustanova dokaz da je jedan narod i onda kada nije imao sve, imao dovoljno svesti da sačuva ono najvažnije - svoju reč.

Prema njegovim rečima, Biblioteka Matice srpske nije nastala kao obična zbirka knjiga nego kao odgovor na istorijsko pitanje - kako sačuvati identitet u vremenima kada su granice nestalne, a iskušenja brojna.

Selaković je dodao da su zato njeni fondovi od samog početka bili više od bibliotečke građe -temelj kulturne samosvesti.

"Kroz decenije i vekove, Biblioteka Matice srpske rasla je zajedno sa srpskim narodom. Preživela je imperije, ratove, promene država i sistema, ali je ostala dosledna svom prvobitnom pozivu: da bude čuvar pisane reči i pouzdan oslonac nacionalne kulture", ocenio je ministar.

Selaković je rekao da se "stoga ovde ne čuvaju samo knjige - ovde se čuva kontinuitet".

"Ovde se nalazi svedočanstvo da smo kao narod mislili, pisali, stvarali i pamtili, čak i onda kada je to bilo najteže“, rekao je Selaković.

Ukazavši da su osnivači, na čelu sa Jovanom Hadžićem, formulisali to jednostavno i snažno "rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog", Selaković je rekao da je iz te ideje nastala Biblioteka kao živo jezgro jednog kulturnog pokreta.

Selaković je naglasio da je Biblioteka Matice srpske, danas najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka kod Srba, i da je "izrasla iz skromnih, ali velikih početaka".

"Rani primerci 'Letopisa Matice srpske' pokrenutog još 1824. godine, prva izdanja knjiga, pokloni pristigli iz Rusije i brojne druge knjige, poznate i nepoznate, činile su njeno prvo tkivo, tiho, ali odlučno sabiranje jednog duhovnog prostora. Kada je 26. avgusta 1838. otvorena za javnost, to nije bio samo jedan običan organizacioni korak, već snažna kulturna poruka“, naveo je Selaković.

Naglašavajući da nagrada "Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“ koju je ove godine dobio književnik Blagoje Baković nosi posebnu simboliku, Selaković je dodao da nije samo priznanje za pojedinačni doprinos, već za učešće u jednoj mnogo većoj priči o očuvanju kulture kao temelja nacionalnog opstanka.

"Danas, kada živimo u vremenu izobilja informacija, vrednost ovakve institucije postaje još jasnija. Jer nije izazov doći do podatka - izazov je razumeti ga, povezati ga i sačuvati od zaborava. Upravo tu ulogu ima Biblioteka Matice srpske: da od mnoštva napravi smisao, a od prolaznog trajno“, pojasnio je ministar.

Selaković je zaključio da je Matica srpska svojim osnivanjem postavila temelje kulturne politike i pre nego što je taj pojam uopšte postojao.

Prema njegovim rečima, Biblioteka Matice srpske je taj temelj učinila vidljivim, opipljivim i dostupnim generacijama koje su dolazile i zato "danas, kada govorimo o budućnosti, ne možemo da je zamislimo bez ovakvih mesta jer budućnost bez pamćenja nije budućnost - već ponavljanje".