Kolarić: Izložba "Lične priče / Političke realnosti" spaja generacije i geografije

BEOGRAD - Direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) Marijana Kolarić izjavila je danas da nova izložba "Lične priče / Političke realnosti" predstavlja plod višegodišnje saradnje sa Muzejem savremene umetnosti u Lionu (macLYON), i da spaja različite generacije umetnika, geografije i teme.

Kolarić je za Tanjug istakla da je ova velika međunarodna izložba, zamišljena kao dualni projekat, premijerno prikazana prošle godine u Lionu, gde je francuska publika imala priliku da se upozna sa srpskim umetnicima srednje i mlađe generacije, a da otvaranje pred beogradskom publikom predstavlja nastavak dijaloga između dve muzejske kolekcije.

"Sama izložba pokriva veliki broj umetnika iz Srbije, iz bivšeg jugoslovenskog regiona, iz Francuske, ali i neka globalna imena. Zanimljiva je za sve generacije naše publike, a ono što je poseban doprinos jeste da su naše kolekcije dobile i neka nova dela od umetnika koji su predstavljeni na ovoj izložbi", rekla je Kolarić.

Ona je objasnila da, dok je fokus zbirke beogradskog muzeja od njenog osnivanja bio da pokrije bivši jugoslovenski kulturni prostor, muzej u Lionu ima mnogo širi aspekt sakupljanja radova u geopolitičkom smislu, zbog čega je bilo izuzetno zanimljivo napraviti izbor dela kroz koji umetnici progovaraju o sličnim temama.

Prema njenim rečima, izložba okuplja više od 70 dela i istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote, a podeljena je na celine kao što su telo, kolektivni prostor, odnosi i politika.

Kolarić je pozvala publiku da poseti izložbu koja će biti otvorena tokom celog leta, precizirajući da postavka traje do 20. septembra.

Kustos izložbe Miroslav Karić ukazao je na to da je beogradsko izdanje prilagođeno prostornim kapacitetima i specifičnoj arhitekturi Muzeja savremene umetnosti na Ušću, koja se razlikuje od multifunkcionalnog i ogromnog prostora u Lionu.

On je objasnio da je ta prostorna organizacija uslovila i oblikovanje samih tematskih celina, pa ih u Beogradu ima osam, za razliku od četiri osnovne kategorije (Telo, Kolektivni prostor, Odnosi i Politika) prikazane u Lionu.

"Četiri osnovne kategorije oko kojih smo razvijali čitav koncept se ovde prepliću u narativnim linijama i podtemama. Zbog specifičnosti prostora, negde smo redukovali izbor, ali smo uključili i neka nova dela iz obe kolekcije", rekao je Karić, ocenivši da je u trenutnoj postavci to odlično profunkcionisalo.

Karić je istakao da publika ima jedinstvenu priliku da vidi dela nekih od najznačajnijih međunarodnih autora iz kolekcije muzeja u Lionu, kao što su Brus Nauman, Vito Akonči, Marina Abramović, Sofi Kal i Stiv Mekvin.

"Istovremeno, tu su i ključni protagonisti naše nove umetničke prakse poput Dragoljuba Raše Todosijevića, Neše Paripovića i Katalin Ladik, ali i generacija umetnika koji su obeležili poslednje tri decenije, Mihael Milunović, Katarina Zdjelar, Ivana Ivković i Marina Marković", naveo je kustos.

Prema njegovim rečima, centralni događaj na samom otvaranju bio je reperformans rada "Linije, redovi, kolone (spavaonica)" umetnice Ivane Ivković, koji je izveden ponovo nakon deset godina od premijernog prikazivanja u bivšoj Vojnoj akademiji (prostoru Muzeja grada Beograda).

"Ta striktna simetrija u prostoru našeg muzeja dobila je potpuno drugo ili dodatno značenje i to je ono što je obeležilo otvaranje i privuklo veliku pažnju posetilaca", rekao je Karić.

Kustoski tim ove velike međunarodne izložbe, pored Marijane Kolarić i Miroslava Karića, čine i direktorka macLYON-a Izabel Bertoloti, kao i rukovodilac zbirki u tom francuskom muzeju Metju Lelievre.