U SANU održan komemorativni skup posvećen Dragoslavu Mihailoviću

BEOGRAD rečeno je danas na komemorativnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Otvarajući skup u svečanoj sali SANU, akademik Zlata Bojović je rekla da je Mihailović odvažno gradio jedinstveni pogled na svet, i da je su njegove knjige imale veliki broj ponovljenih izdanja, a mnoge su i prevedene u inostranstvu.

Bojović je podsetila na neke od njegovih najpoznatijih i kultnih knjiga kao što su "Frede, laku noć", "Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac" i druge, kao i da je 1981. godine izabran za dopisnog člana SANU.

"Već tada je smatran za jednog od najznačajnijih savremenih pisaca srpske i jugoslovenske književnosti. Bio je jedan od najdostojnijih članova SANU", ocenila je Bojović.

Akademik Dušan Kovačević je podsetio da se Mihailović "pojavio na velikoj sceni srpske književnosti" šezdesetih godina u društvu nove generacije predvođene Danilom Kišom.

Prema njegovim rečima, Mihailović je kao pisac insistirao na prefiksu srpski kao životnom opredeljenju.

"Od prvih priča iz 'Freda, laku noć', do poslednjih stranica rukopisa, koji nije priveo kraj, pisao je jednostavnim, razumljivim narodnim jezikom", istakao je Kovačević.

Zajednički imenitelj skoro svih knjiga Mihailovića je ljubav i razumevanje za nesrećno biće zvani čovek, napomenuo je čuveni dramaturg, scenarista i reditelj.

Kao nekadašnji zatvorenik komunističkog logora Goli otok Mihailović se najveći deo života pisao i borio se za istinu zatočenika, preživelih ili stradalih, podsetio je Kovačević.

"Dragoslav je danas, sutra i zauvek u ovom narodu. Nema potrebe da se vraća kad nigde nije ni otišao", zaključio je Kovačević.

Ako bi se kao epitet za Mihailovića morala izabrati jedna reč to bi bilo: potresno, ocenio je dopisni član SANU Jovan Dellić.

Prema njegovim rečima, Mihailović je pisac koji se uvek vraća ka ljudskoj patnji, odnosno prisustvu zla u svetu i čudesnoj čovekovoj snazi da svašta preživi.

"Druga reč je: oživljavanje. Mihailović je pisac ogromne i retke sposobnosti oživljavanja. To se teško stiče i uči. S njom se pisac rađa ili ne", ocenio je Delić.

Profesor Fililoškog fakulteta u Beogradu Mihajlo Pantić je podsetio da je Mihailović stvarao svoj opus u vremenima kad je književnost bila prestižna i odgovorna umetnost .

Prema njegovim rečima, Mihailović je pisao iz najdublje egzistencijalne potrebe i katarzičnih pobuda, osvajajući prostor slobode i iskazujuči umetničke istine koje nije moguće relativizovati.

Primetivši da je Mihailović je "stekao zasluženo ugled živog klasika", Pantić je dodao da njegovo delo može izdržati poređenje sa klasicima naše književne tradicije.

Pantić je ocenio da će Mihailovićevo delo ostati kao stvaralaćki orijentir proznim piscima koji dolaze posle njega.

"Iz njegovih knjiga svako ko piše dobija nauk kako ostati licem okrenut vremenu koje nam je dodeljeno", ocenio je Pantić.

Prema njegovim rečima, Mihailovićev nauk piscima je - raditi kao crv na svakoj priči i dati se ceo.