Otvorena izložba crteža iz zaostavštine Milutina Dedića i predstavljena knjiga u Galeriji RTS-a

BEOGRAD - Izložba crteža, dnevnika i predmeta iz zaostavštine slikara Milutina Dedića (1935-2021) otvorena je večeras u Galeriji Radio-televizije Srbije (RTS), gde je predstavljena i istoimena knjiga "Zapisi sa predumišljajem", u izdanju RTS i "Istine" - izdavačke ustanove Eparhije dalmatinske.

Članica Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a Marija Pavlović je otvorila izložbu, čiji je autor Luka Dedić, i koja do 10. novembra u Galeriji RTS-a prikazuje brojne crteže, skice i stranice iz dnevnika Milutina Dedića.

Slikar je njima beležio gradove i zdanja poput Hrama Vasilija Blaženog u Moskvi, grad Mon Sen MIšel, manastir Hilandar, hram Hatšepsut u Egiptu i druge.

Pavlović je ocenila da je Dedić bio renesansna, kompleksna ličnost, slikar, putopisac, novinar i istoričar umetnosti, koji je "osećao dušu srpskog naroda, koja provejava kroz njegova dela".

Izložba prikazuje deo zaostavštine Milutina Dedića, koju su njegovi sinovi FIlip i Luka Dedić poklonili Udruženju Adligat.

Luka Dedić je rekao da su na izložbi dela koja su nastajali u ateljeu i na terenu, ali da to nisu svi crteži njegovog oca, odnosno "nije ni veći deo i ovo nije kraj izdanja, biće još nekih".

Urednica RTS izdavaštva Biljana Bošnjak Draganović je istakla da je ideja za knjigu "Zapisi sa predumišljajem" potekla od Dedića i glavnog urednika Drugog programa Radio Beograda Radomana Kanjevca.

Prema njenim rečima, knjiga je posebna pošto je u "njenoj pripremi Milutin učestvovao u svakom segmentu", a štampana je posle njegove smrti.

Knjiga donosi stotinjak zapisa i putopisa koje je Dedić radio za svoju autorsku emisiju "Zapisi sa predumišljajem", koju je vodio od 2018. godine na Drugom programu Radio Beograda, a šest poglavlja sadrži više od 200 crteža.

Kanjevac istakao da nije bilo teško biti prijatelj sa Dedićem, koji je bio komunikativan i radoznao čovek, ocenivši da su Milutin i njegov brat Arsen Dedić (1938-2015) bili "dva čoveka dosta različita, koji su bili neka vrsta jedinstva, iz iste kuće".

"Knjiga je divan oproštaj ili sećanje na Milutina Dedića, čoveka koga nije zanimalo ništa što je prolazno, već samo večno. Bio je okrenut duhovnosti i veri, što se vidi iz ove knjige", naglasio je Kanjevac.

U obraćanju u ispunjenoj Galeriji RTS-a, episkop dalmatinski Nikodim je primetio da je Šibenčanin Dedić voleo vinograde, a u svojim tekstovima spominje i vodenice, ocenivši da su i njemu najbitniji od svega bili hleb i vino.

Nikodim se prisetio da je Dedić bio "veoma duboko radostan čovek, a radost je širi gde god i kako je stigao".

Prema njegovim rečima, otišavši kao Dalmatinac u svet "sakupio je sva bogatstva, koja nam je prenosio kroz emisiju, kroz tekstove i crteže, koji često mnogo više govore od samih tekstova".

U svom zapisu u katalogu, Nikodim je istakao da su Milutin i njegov brat Arsen "bili virtozi radosti, i kroz život su igrom pobeđivali smrt, a i u smrti su kroz igru nadigrali i pobedili smrt".

Prema njegovim rečima, "Zapisi sa predumišljajem" Dedića ostaju "u srcima svih zaljubljenika traganja i spajanja svetova, vremena i prostora, neba i zemlje, mora i šuma", koji "hodaju sa večnom nadom i radoznalošću deteta, kakav je upravo Milutin bio".

Enolog Slobodan Jović se prisetio da je Dedića upoznao pre više od dve decenije na sajmu vina, i da je bio čovek koji je "imao puno detinjeg i istraživačkog u sebi".

Recenzent knjige Petar Arbutina je ocenio da je bio "čovek dubinske spoznaje sveta", koji je shvatao da se svet nekada razbio na delove, a sakupljajući ih, stvarao je drugačiju sliku sveta.

Arbutina je u katalogu napisao da je Dedić bio "jedan od poslednjih posvećenika i tumača ljudskog trajanja, i hodočasnik puteva kojima su hodili ljudi čijem je delu i sudbini posvetio mnoštvo knjiga, slika i crteža, zapisa i svedočanstava".

"Junaci Dedićevog putopisa po svetu koji stalno nastaje i nestaje, gradili su i zapisivali, rušili i slavili, proterivali jedne bogove i dovodili druge, plovili morima i tragali po dubinama...Beleške o njima stvorile su ovu knjigu, svedočanstvo Milutinovog posvećenog traganja", naveo je Arbutina.