Harelson: Počasno Srce Sarajeva mi znači više od bilo koje nagrade do sada

SARAJEVO - Američkom glumcu Vudiju Harelsonu večeras je u Letnjem kinu Koka-Kola uručeno “Počasno Srce Sarajeva“ na 32. Sarajevo Film Festivalu, za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i izuzetnu glumačku karijeru.

Preuzimajući nagradu, Harelson je rekao da mu priznanje znači više od bilo kog drugog koje je do sada primio, istakavši da ga Sarajevo podseća na toplinu koju je osetio kada je prvi put došao u grad pre gotovo 30 godina.

„Uprkos svemu kroz šta ste prošli, pokazali ste mi izuzetnu ljubaznost i humor tada, i to i dalje osećam od vas sada. To mi znači više nego što mogu da kažem“, rekao je Harelson.

Govoreći o filmu “Dobrodošli u Sarajevo“, koji je snimio sa rediteljem Majklom Vinterbotomom, Harelson je posebno pomenuo kolegu Gorana Višnjića, kao i Amiru Nušević, koja je bila devojčica kada je film sniman.

Harelson je rekao da će nagradu staviti na vrh kamina u svojoj dnevnoj sobi kako bi ga uvek podsećala na “divne ljude Sarajeva“, dodajući da su ga njihova hrabrost, otpornost i strast prema umetnosti i filmu “istinski dotakli“.

Nagradu je uručio direktor Sarajevo Film Festivala Jovan Marjanović, koji je istakao da je Harelson za projekciju povodom svog dolaska u Sarajevo želeo upravo “Dobrodošli u Sarajevo“, film koji je na festivalu prikazan još 1997. godine.

„Postojao je samo jedan film koji je želeo da prikažemo, a to je ovaj“, rekao je Marjanović.

On je ocenio da je Vinterbotomov film pomogao međunarodnoj publici da vidi i razume opsadu Sarajeva kroz priče o ljudima, novinarima, deci i porodicama, a ne samo kroz statistiku i politička objašnjenja.

Marjanović je istakao i Harelsonovu višedecenijsku karijeru, navodeći da je reč o glumcu koji se “prirodno kreće između različitih svetova“, od nezavisnog filma do velikih filmskih i televizijskih produkcija, i da je za svoj rad dobio tri nominacije za nagradu Američke akademije.

Nakon uručenja nagrade usledila je projekcija filma “Dobrodošli u Sarajevo“ koji je premijerno prikazan u Kanu, a iste godine i na trećem Sarajevo Film Festivalu. Reč je o ratnoj drami koja se bavi ratom u Bosni sredinom devedesetih i ulogom novinara u njegovom medijskom praćenju, a zasnovana je na knjizi novinara Majkla Nikolsona “Natasha's Story“.