Preminuo pesnik i akademik Ljubomir Simović

BEOGRAD - Srpski pesnik i dramski pisac Ljubomir Simović (1935-2025) preminio je noćas u Beogradu, saopštila je izdavačka kuća Arhipelag.

Simović, rodom iz Užica, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik, za vreme studija je radio kao urednik studentskog književnog časopisa Vidici, a radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.

Simović je objavio pesničke knjige "Slovenske elegije" (1958), "Veseli grobovi" (1961), "Poslednja zemlja" (1964), "Subota" (1976), "Um za morem" (1982), "Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj" (1983), Istočnice (1983), "Igla i konac" (1992), "Ljuska od jajeta" (1998), "Planeta Dunav" (2009) i druge.

Napisao je drame "Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište Šopalović" i "Boj na Kosovu", koje su izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.

Simović je posvećeno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima, poput knjige "Duplo dno", i likovnim umetnicima "Čitanje slikа" (2023), a napisao je i dnevnik snova "Snevnik" (1998) i roman "Užice sa vranama" (1995).

Tu je i serija knjiga rasprava o aktuelnim književnim, kulturnim, društvenim i političkim pitanjima "Galop na puževima" (1994), "Novi galop na puževima" (1999), "Guske u magli" (2005), "Obećana zemlja" (2007), "Neslana so" (2023) i druge.

Arhipelag je podsetio da je Simović bio dobitnik najvažnijih književnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku, a od 1994. godine bio je redovni člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako je navedeno, Simović je godinama radio na knjizi pesama "Riba sa dva repa", na kojoj je radio do kraja života i biće objavljena u izdanju Arhipelaga.

Miro Vuksanović: Ljubomir Simović je bio jedinac u srpskoj kulturi

Akademik Miro Vuksanović ocenio je danas povodom smrti Ljubomira Simovića (1935-2025) da u savremenoj srpskoj književnosti nema pisca koji je podjednako dotakao visoke umetničke kote kao pesnik, dramski pisac, esejista i hroničar.

Vuksanović je u svom saopštenju ocenio da je Simović bio pesnik "koji prosejava svako slovo u svom stihu", podsetivši da je kao dramski pisac bio redovan na scenama evropskih, japanskih i drugih pozorišta.

Prema njegovim rečima, Simović je kao esejista "znanjem 'čitao' likovnu i književnu umetnost", bio je hroničar svojih "Užica pod vranama" i Srbije "sa njenim zabludama", a kao "uvek opozicioni kritičar svake neumerenosti u društvu".

Vuksanović je dodao da je Simović bio sledbenik Jovana Sterije Popovića i Laze Kostića, a da je kao akademik "uticao šta će Srpska akademija nauka i umetnosti uraditi i reći". 

Gojko Božović: Sa Ljubomirom Simovićem odlazi jedna epoha

Pesnik i izdavač Gojko Božović ocenio je danas da sa smrću Ljubomirom Simovićem (1935-2025) odlazi čitava jedna epoha srpske književnosti i kulture.

"Oličavajući u toj eposi visoku i samosvesnu meru najređeg gospodstva Simović je predstavljao taj delikatni i važni spoj književnosti i poetike, književnosti i njenog epohalnog konteksta, pa samim tim i angažmana u pitanjima koja se tiču društva", rekao je Božović Tanjugu.

Prema njegovim rečima, književnost nastaje u konkretnom trenutku i obraća se konkretnim ljudima, ali tako što sabira iskustva svih vremena i presipa se preko svih vremenskih, društvenih i kukturnih ograničenja.  "To uverenje Simović je ispovedao u svim svojim žanrovima: u poeziji, drami, eseju i u angažovanoj hronici našeg doba koju je ispisivao u poslednje četiri decenije", rekao je glavni urednik i direktor izdavačke kuće "Arhipelag".

Božović je ocenio da "poezija Simovića predstavlja susret s malim misterijama svakodnevice". Nekada je to svakodnevica užičkog detinjstva, nekada rat i istorija kao jedina svakodnevica, u novijim knjigama Beograd i Dunav koga je proglasio za osamostaljenu planetu, naveo je Božović.

Prema njegovim rečima, Simović je "klasik srpskog pesništva postao unoseći univerzalne sadržaje u toponime Zapadne Srbije i u njima nalazeći suštine ljudskog života i sam univerzalni sadržaj".  "A kada se u svojim pesmama i dramama okrenuo Beogradu i Dunavu, nastale su neke od najlepših pesama za koje je bio sposoban srpski jezik", naglasio je Božović.

Kako je istakao, Simović je u svom vremenu oličavao figuru velikog pednika, ali i figuru odgovornog građanina i kritičkog intelektualca. "Savremenicima Simovića ostaje uteha da su imali jednog tako velikog savremenika, a čitaocima svih vremena jedno trajno i veliko književno delo", rekao je Božović.