Knjiga "Luke" Vladimira Pištala predstavljena u Biblioteci grada Beograda

BEOGRAD – Knjiga "Luke" autora Vladimira Pištala predstavljena je danas u Biblioteci grada Beograda.

Knjiga, prema rečima autora, donosi izbor putopisnih priča nastalih u periodu od 40 godina, od Lisabona 1972. godine do savremenih putovanja.

Autor vodi čitaoce na egzotična mesta poput Viktorijinih vodopada i Etne, istovremeno spajajući geografiju, istoriju i književnu refleksiju. Svaka priča ističe unutrašnju transformaciju putnika i poziva na drugačiji pogled na svet.

Pištalo je objasnio na promociji da su putopisi delo višedecenijskog iskustva i uvida.

"Najlepše je kada nova mesta deluju kao da su stvorena baš za vas. Putopis uključuje i slučajnost i unutrašnji uvid – i čitanje tih priča omogućava da svet vidite novim očima", objasnio je Pištalo, kome je za ovu knjigu uručena nagrada "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju knjigu putopisne proze na srpskom jeziku.

Pištalo je dodao da su u tumačenju iskustava sa putovanja najvažnije "bedne istine" o kojima je govorio Andrić, a ne “cena girosa” i najbliži put do željene destinacije.

"Ako ima nešto drugačije, to otkriju ljudske oči jer imaju dubinu. Otkrivanje i učenje su deo načina viđenja. U srednjem veku su govorili da je uvid mešavina inteligencije i božije milosti", izjavio je, između ostalog, Pištalo.

Urednik izdavačke kuće "Agora" Nenad Šaponja ocenio je da knjiga nudi "putopise dublje i slojevitije od onoga što se vidi na prvi pogled, gde autorova sumnja i pažljivo posmatranje stvarnosti kristališu se u književno delo koje spaja geografiju, istoriju i ljudsku priču".

"Knjiga nudi mnogo više nego natprosečnu prozu jer je Vladimir natprosečan autor. Književni putopisi su književno delo, a ne samo fakti sveta. Danas ako hoćete da pišete putopis to mora da ima svoju svrhu. Morate da imate književni ‘odnegovan’ stil i morate ići na zanimljiva mesta što je Pištalo i učinio", ocenio je Šaponja.

Pištalo (1960) je jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade, nagrade "Meša Selimović" i nagrade "Borisav Stanković".

Njegov roman "Tesla, portret među maskama” preveden je na dvadeset, a roman "Milenijum u Beogradu" na deset jezika.