Nobelova nagrada za književnost pripala norveškom piscu Junu Foseu

STOKHOLM - Nobelova nagrada za književnost za 2023. godinu pripala je norveškom piscu Junu Foseu (Jon Fosse), saopštila je danas Švedska akademija.

Sekretar Akademije Mats Malm je na konferenciji za novinare u Štokholmu saopštio da je Fose dobio Nobela za "inovativne komade i prozu, koji daju glas neizrecivom". 

"Upravo sam pričao sa Foseom telefonom. Nisu svi dobitnici spremni da poveruju kad ih pozovem, ali on jeste", istakao je Mal.

Prema njegovim rečima, u trenutku poziva Fose se vozio po fjordovima u okolini Bergena, i imali su priliku da porazgovaraju o praktičnim stvarima uručenja nagrade u decembru.

Predsedavajući Nobelovog komiteta Anders Olson je pročitao odluku o nagradi u kojoj se ističe da Foseov "ogroman opus obuhvata razne žanrove u oko 40 komada i mnoštvu romana, pesama, predavanja, eseja i dečijih knjiga".

Ulson je istakao, između ostalog, da je Fose "jedan od najprepoznatljivijih i najizvođenijih pisaca našeg vremena, priznat i po svojim romanima, pričama i pesmama".

Prema njegovim rečima, Fose u svojim dramskim delima spaja ukorenjenost jezika u svoju norvešku pozadinu sa umetničkim tehnikama modernizma.

Ulson je dodao da je Komitet ocenio da Foseova radikalna svedenost jezika i dramske radnje ispoljavaju čovekovu napetost i ravnodušnost u njihovoj srži.

"Zbog sposodnost da evocira čovekov gubitak orijentacije, što paradoksalno omogućava pristup dubljim iskustvima, bliskim božanskim, Fosea smatraju inovatorom ne samo u savremenom pozorištu", naveo je Ulson.

Kako je navedeno, Foseov "osetljiv jezik, koji prevazilazi ograničenja reči, otkriva bliskost njegovog odnosa sa pesništvom".
Fose je romansijer, dramski pisac, pripovedač, pesnik, esejist i pisac za decu, čije su drame i romani prevedeni na više od 40 svetskih jezika, a njegove drame su igrane u preko 700 pozorišta širom sveta.

Među njegovih 12 romana, 26 drama, dve knjige priča, sedam knjiga pesama i dve knjige eseja, najavažniji su romani "Melanholija I" (1995), "Melanholija II" (1996), "Jutro i veče" (2000), "To je Ales" (2004) i "Budnost" (2007).

Od drama ističu se "Ime" (1995), "Dete" (1996), "Majka i dete" (1997), "Sin" (1997), "Čovek s gitarom" (1999), "Letnji dan" (1999) i druge.