Reditelj Ivica Buljan za Tanjug: Iskrenost je danas proterana iz naših života

BEOGRAD - Poznati hrvatski pozorišni reditelj Ivica Buljan imaće 20. februara premijeru svoje predstave "Idiot" u Beogradskom dramskom pozorištu, a za Tanjug kaže da je iskrenost danas proterana iz naših života.

Predstava prema istoimenom romanu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, nastala je u dramatizaciji književnika Vladimira Tabaševića.

Nagrađivani pisac Tabašević je potpisao i adaptaciju svog romana "Tiho teče Misisipi", takođe u Buljanovoj režiji i u produkciji BDP-a 2021. godine.

Uloge u novoj verziji "Idiota" tumače Mirjana Karanović, Luka Grbić, Nedim Nezirović, Jana Milosavljević, Miodrag Krstović, Bojana Stojković, Iva Ilinčić, Vesna Čipčić, Milan Zarić, Tamara Aleksić, Aleksandar Jovanović Meda, Miloš Petrović Trojpec, Milan Kolak, Nikola Malbaša.

Buljan je od 2014. godine bio upravnik je Drame Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu i sa ponosom istakao da je završio dva mandata u rukovođenju slavnog teatra.

Zanimljivo je da je umetnik vojsku služio u Beogradu.

"Sada nisam otišao u penziju, nego sam došao u Beograd", otkrio je reditelj ukratko svoj trenutni plan i boravak u srpskoj prestonici, koju, kako je rekao, veoma voli.

Ranije je u vreme bivše Jugoslavije, umeo da kaže da je "Beograd glavni grad zemlje, a Split glavni grad mora".

"Bile su to predivne godine kada je postojala neka direktna veza Split-Beograd, ne samo avionom, već i vozom. Puno glumaca je putovalo iz Splita da studiraju u Beogradu. Bilo je to za vreme tih '80-ih godina, kada prvi put ulazim u teatar da gledam predstave. Prvu veliku predstavu pamtim "Hamlet" u režiji Ljubiše Ristića, koju je postavio u Splitu”, govorio je Buljan o tim prvim danima kada je polako postajao omađijan pozorišnom scenom.

Umetnik se prisećao tog doba kada je glumica Merima Isaković iz Beograda putovala avionom do Splita samo da bi odigrala tamo predstavu "Hamlet", što mu je danas nezamislivo.

Kako kaže, deluje mu komplikovano da glumci otputuju iz glavnog grada Srbije do Novog Sada da bi igrali neki komad.

Buljan je istakao po njemu divnu pesmu "Od Splita do Beograda - Ove noći" (1991) u duetu srpske rok pevačice Viktorije i hrvatskog fanki muzičara Dina Dvornika (1964-2008).

"Ta pesma je negde usmerila tu vezu između glavnog grada Jugoslavije i Splita, koji je na neki način glavni grad na moru. Za neku elitu i bogatije ljude bio je to Dubrovnik, ali Split je bio taj pučki grad, po temperamentu vrlo sličan Beogradu. Bila je to javna, a ne tajna ljubavna veza ova dva grada", smatra reditelj, koji je diplomirao francuski jezik i komparativnu književnost na Sveučilištu u Zagrebu.

Pomenuti glumac Aleksandar Jovanović Meda, član BDP-a i deo ekipe predstave "Idiot", rekao je Ivici Buljanu da je nedavno gostovao u Splitu, što mu je bilo prvi put u životu.

Buljan napominje da mu je sve to čudno, da neko iz Srbije nije ipak video te velike gradove bivše SFRJ.

"Gostovali su sa nekom komedijom, i kako mi je rekao glumac, za razliku od Beograda gde čekaju barem 10 minuta da publika počne da reaguje, u Splitu su odmah počele snažne reakcije na predstavu, već prvog minuta su počele salve smeha i tako je bilo do kraja”, naveo je Buljan.

Aktuelni projekat Ivice Buljana je predstava "Idiot" koji postavlja u BDP-u.

U najavi početka rada na predstavi u susretu sa medijima je rekao da je "Dostojevski - istinska enciklopedija emocija, intelekta i filozofije".

Pretpremijera kao otvorena generalna proba održana je dan pred doček Nove godine - 30. decembra 2022, ali je zvanična premijera zakazana za Dan BDP-a 20. februara.

Buljan napominje da se namestilo da su se završila dva mandata ukupnog trajanja od osam godina u HNK, tako da je mogao komotno da bude slobodan barem dva meseca i da na miru spremi svoju verziju dela "Idiot".

"Ovo je prvi put u poslednjih verovatno 10 godina da mogu da sve vreme boravim u jednom gradu van Hrvatske gde realizujem čitav proces predstave od samog početka. Ipak je drugačije bilo kada sam režirao u BDP-u "Tiho teče Misisipi". Bilo je to doba korone, kao i mojih obaveza u matičnom teatru HNK. Tada sam putovao i dva puta nedeljno na relaciji Zagreb-Beograd i obrnuto, što je u tim uslovima bilo veoma komplikovan... Prelazi preko granica...", prisećao se rada na prethodnoj predstavi koju je realizovao za veliku scenu BDP-a u prvoj polovini 2021. godine.

Ovog puta Buljana je čekao nešto duži proces, tako da su se mesec dana svi zajedno u ekipi predstave posvetili isključivo čitanju celog romana "Idiot", napisanog davne 1869. godine.

"Imao sam taj luksuz da tako radimo. Odnosno, moje čitanje romana i individualna priprema za rad je jedno, a onda je drugo to da smo sa glumcima u BDP-u čitali kompletno delo. To je posebno iskustvo. Kada bi publika samo to gledala i slušala, bilo bi zanimljivo. Na kraju mi je žao što to nismo snimali, barem da bude realizovano kao audio čitanje. Mogli smo to kasnije da objavimo na nekoj platformi ili postavimo na neke sajtove”, kaže Buljan.

Tako je ta vrsta probe bila ekskluzivno njihova, kako kaže reditelj i bilo mu je ogromno zadovoljstvo da te odlomke po poglavljima, čita jedna Mirjana Karanović, ili Vesna Čipčić, Miodrag Miki Krstović, kao i mladi glumci - Jana Milosavljević, Nedim Nezirović, Luka Grbić.

"Nakon čitanja svakog poglavlja imali smo jednu dugačku i analitičku diskusiju, što sam nazvao "detektivske probe". Uvek smo se pitali i istraživali šta se nalazi u podtekstu. Kada se čita roman na taj način, tako zajednički, sasvim je drugačije", smatra Buljan i napominje da su onda roman dovodili u vezu sa pop kuturom u vidu sedme umetnosti ili književnosti - reditelja Kventina Tarantina i Sergeja Parađanova (Jermenija), ruske pesnikinje Marine Cvetajeve, i drugih koji su imali dodira sa njihovim senzibilitetom.

Na taj način reditelj je svima otvarao put ka imaginaciji i u neke predele koje do tada nisu poznavali.

Ušli su istorijski i kulturološki u Rusiju sredinom 19. veka, kao i u detaljnu biografiju Dostojevskog i njegov značajan opus književnih kolosalnih dela - "Zločin i kazna", "Zli dusi", "Braća Karamazovi".

Bavili su se i periodom njegovog života kada je bio osuđen i kao zarobljenik ležao u Sibiru, i kada je sa porodicom boravio u Italiji, gde je i napisan deo “Idiota”.

"Počeli smo od toga šta danas uopšte znači reč "idiot", koliko je roman uticao na samu promenu značenja te reči i kako se ustalilo danas. Tako u naše vreme kada u društvu kažemo jedan drugom "idiote", to nema neku negativnu konotaciju. Kada time "častimo" ili svog partnera, partnerku, u intimnom krugu porodice, brata i sestru... Kada to izgovorimo, to je nešto najlepše", primetio je hrvatski umetnik i naglasio da je veliko pitanje – šta je ili ko je danas idiot u životu?

Buljan je pričao da su na tu temu imali intimno testiranje te došli do zaključka da bi to mogao biti (samo) – Dejvid Bouvi.

"Svi njegovi obožavaoci će reći iz više razloga, da je taj način na koji je on ušao na svetsku scenu i u naše živote, promenio na desetine miliona ljudi. Istina, postoje razni pevači, kompozitori, izvođači koje volimo da slušamo, ali oni ne utiču mnogo na promenu našeg duhovnog sveta ili načina na koji gledamo na rokenrol, poeziju, imidž, vizualnu umetnost. Susret sa Bouvijem je sigurno obogatio naš život. Kad takav umetnik uđe u vaš svet, onda imate utisak da je on taj hristoliki knez Miškin – Idiot, kao jedan od njegovih naličja u 21. veku", analizirao je Buljin britanskog muzičara Dejvida Bouvija i doveo u vezu sa junakom Dostojevskog.

Reditelj smatra da je komparacija dovedena usled neverovatne iskrenosti slavnog i nažalost pokojnog pevača, a da za Miškina vezujemo upravo istinu i iskrenost.

Ipak, kako kaže Buljan - "Miškin je transparentan: sve ono što kaže, to i misli, i to druge zbunjuje".

Dostojevski je stvorio zaista jedan genijalan preokret u "Idiotu", ne samo u romanu, već i generalno u umetnosti 19. veka. Kao da romani pre ovog remek dela pripadaju nekom dubokom, mračnom periodu, bez nužno negativne konotacije. Čini mi se da su srednji vek, renesansa, barok, sve do Dostojevskog - jedno vreme, a kao da od njega počinje savremeni svet...Njegovi junaci zapravo žive ovo naše vreme, iako nas deli vek i po", siguran je Buljan u analizi značaja Dostojevskog u vanvremenskom kontekstu.

U pozorišnoj ekipi nove verzije "Idiota" pokušavali su da pronađu da li postoji neka osoba koju znaju iz privatnog života, a da odgovara osobinama ovog književnog antijunaka i imaju li dodirnih tačaka.

"Istina, ima ih, ali su veoma, vrlo retki, pogotovo u ovoj našoj profesiji, jer na neki način mi živimo od toga da menjamo lica – reditelji, glumci, dramaturzi. Mi smo obrnuto naličje kneza Miškina. Ali, postoji i kod nas jedan krug ljudi koji uspeva da nas fascinira svojom iskrenošću i pre svega jednostavnošću", govorio je za Tanjug režiser, pitajući se zašto je iskrenost toliko proterana iz naših života, kada te osobe govore istinu, sve što kažu toliko je iskreno iz svog srca.

Buljan je otkrio da je Dostojevski govorio kako je iskrenost zapravo priroda ljudskog bića i da to nije neka savremena pojava ili fenomen, koja je danas prisutnija nego nekada.

"Razmišljali smo kako predstaviti danas savremenoj publici sva ta silna pisma iz romana "Idiot". Ipak se društvo mnogo promenilo. Ima toliko tih modernih alata, tehnologija. Čitajući delo, izvlačili smo neka važna poglavlja, monologe, dijaloge. Ogroman posao je uradio Vladimir Tabašević, koji je stvorio adaptaciju romana, ali drugačije nego što se očekivalo. Odmah smo rekli da ćemo pokušati da se odvojimo od tog načina da odmah dobijemo gotovu adaptaciju dela na prvoj probi i da po njoj radimo dalje u rešavanju scena”, otkrivao je sam proces rada dramski umetnik.

"Ovde smo svi čitali, birali i izvlačili materijale iz romana, onda ih je Tabašević uobličavao u neki novi tekst i stvarao dramatizaciju, poštujući Dostojevskog. Kada pomisle na Dostojevskog, ljudi sigurno odmah vide raskošne istorijske kostime i scenografiju - dekor koji dočarava ruski salon 19. veka. Verujem da tandem Buljan-Tabašević garantuje da to neće biti jedna klasična postavka ruskog romana", siguran je reditelj u svojoj kreativnoj nameri.

On je primetio da je jedna od dominantnih, velikih i važnih tema romana “Idiot” – novac, materijalizam, te da se možda prvi put u svom čitalačkom iskustvu susreo sa nekim delom koje se "tako intenzivno bavi imanjem ili nemanjem novca".

Prema njegovim rečima, druga velika tema romana jeste – slučajnost...Odnosno uloga slučajnosti u životu, u koju reditelj apsolutno veruje, jer sa godinama se samo nižu primeri iz svakodnevice što ga uveravaju da je ona moguća.

Buljan je podsetio da je studirao komparativnu književnost i francuski jezik i kasnije političke nauke, a teatar ga je zanimao uglavnom kao posmatrača sa strane.

"Više sam bio ljubitelj teatra, voleo sam da pišem o predstavama koje gledam, i nisam razmišljao da bih upisao dramaturgiju ili pozorišnu režiju. Onda mi se desilo da sam dobio stipendiju za Francusku 1993. godine, i jedna od mogućnosti mi je bila da odem u Nacionalni teatar Bretanje u gradu Ren. Pozvan sam kasnije da budem angažovan kao dramaturg na predstavi u Parizu, i tamo je sa mnom bio prijatelj Robert Valter iz Ljubljane. On mi je rekao - "Sve to što ti savetuješ ekipi, to je ustvari posao režisera". Tako mi je savetovao da u Ljubljani napravimo jednu zajedničju predstavu", prisećao se Buljan i tako je prvi put režirao 1995. godine komad "Ime na vrhu jezika" važnog francuskog autora Paskala Kinjara.

Bio je to prvi pozorišni projekat postavljen u tunelima ispod dvorca u Ljubljani.

"Tako sam spletom okolnosti, koincidencijom, ušao u svet režije, od Francuske, preko prijatelja koji me pita hoću li sa njim raditi predstavu, do dobijanja sredstava za tu produkciju, i tako ne svojim izborom, to mi je postao profesionalni život. Bio je to pravi dodir anđela, jer mnogi ili svi ostali se školuju za ovo, pa dalje teškom mukom dolaze do svojih režija", primetio je reditelj iz Hrvatske, koji je pre više od 10 godina postavio adaptaciju romana "Grobnica za Borisa Davidoviča" Danila Kiša, na scenu beogradskog Bitef teatra, bila je to kontraverzna i šokantna predstava.

Režirao je u Sloveniji, SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Mađarskoj, Portugalu, Belgiji, Rusiji, Crnoj Gori, Obali slonovače i Srbiji.

Reditelj je istakao da je imao zadovoljstvo da se upozna sa Anatolijem Vasiljevim (80), jednim od poslednjih majstora klasičnog teatra i direktnim nastavljačem metoda čuvenog Konstantina Stanislavskog, belgijskim umetnikom Janom Fabrom, Laurom Peti – slavnom glumicom kod ostvarenja Pazolinija, koja je tada osnovala fondove tog velikog italijanskog reditelja.

Italijanska glumica Peti bila je gost i "kuma" ranije spomenutog Festivala svetskog kazališta u Zagrebu, čiji je suosnivač - Ivica Buljan.

"To su neke priče koje slučajna poznanstva pretvaraju u nešto stvarno eksplozivno, profesionalno i intimno, kao što je čuvena prva scena u "Idiotu" promenila sudbinu Miškina i Rogožina i cele galerije likova u romanu", naglasio je umetnik.

Buljan se dalje vratio Dostojevskom i utvrdio da u njegovim delima nema konvencionalnih, monogamnih, klasičnih veza, već su uvek u pitanju neki ljubavni trouglovi.

Tako se odigrava i trougao između kneza Miškina, Nastasje Filipovne i Rogožina i drugih likova u književnom gigantu “Idiot”.

Takođe, on je naveo da stručnjaci tvrde da ovaj ruski roman govori o neurozama 20. i 21. veka kao što je melanholija ili depresija – prva bolest savremenog doba, tako da je "Idiot" roman depresivnih ljudi.

Hrvatskom reditelju sa diplomom komparativne književnosti definitivno je omiljen roman od Dostojevskog upravo "Idiot", mada ranijih godina mogao bi da kaže da je to bio "Zločin i kazna".

"Režirao sam pre više od 15 godina upravo adaptaciju "Zločina i kazne". Istina, "Idiota" pre Beograda nisam radio, već sam kao direktor Drame u HNK pozvao ruskog reditelja Vasilija Senjina da ga režira, i sarađivao sam na projektu, zanimao me proces, a Rogožina je igrao Goran Bogdan. Osim toga, makedonski reditelj Ivan Popovski je pre 10 godina realizovao u Zagrebu svoju verziju "Idiota"", objasnio je Buljan i konačno je došao trenutak da otkrije koji glumac igra naslovnu i vodeću ulogu.

"Luka Grbić je naš novi knez Miškin u verziji Beogradskog dramskog pozorišta. Naravno da postoji uvek ikonografsko obožavanje likova iz ovog romana. Mnogi će reći da li određeni izabrani glumac liči ili ne liči na tog junaka, jer čitaoci, publika, već imaju izgrađene predrasude kako bi Miškin trebalo da izgleda na sceni. Ima onih koji će reći da je Luka idealan, jer on je taj plavi, slavenski, nežan tip, a u isto vreme i prodoran, intelektualan, i anđeoske prirode", opisao je režiser glavnog glumca.

Za ulogu Nastasije Filipovne odabrao je atraktivnu glumicu Janu Milosavljević, uveliko angažovanu u mnogim predstavama BDP-a čiji je stalni član.

"Jana je za mene idealna Nastasija. Radili smo zajedno predstavu "Tiho teče Misisipi" pre godinu i po dana, tako smo se povezali, kao i sa celom fantastičnom ekipom glumaca. BDP je za kratko vreme, osim što je stvorio taj neverovatan niz predstava, dobio i ansambl koji radi sa toliko različitim režiserima. Tako smo mi reditelji unosili delić sebe u glumce, koji onda nama prenose ono što su usvojili i naučili od drugih", istakao je Buljan i ukazao na tu vezu sa autentičnim rediteljskim rukopisima koje su glumci iskusili – nemački vizionar Frank Kastorf i njegova "Božanstvena komedija", Miloš Lolić i "Jenki Ros".

Ivici Buljanu prija da na sceni novog "Idiota" vidi Mirjanu Karanović u spajanju sa Ivom Ilinčić ili spomenutom Janom Milosavljević, i zanimljivo mu je gledati na delu Miodraga Mikija Krstovića kako prenosi na mlađe kolege jednu drugačiju vrstu škole i glumačke igre.

On je naveo da u projektu nisu uključeni samo glumci iz ansambla BDP-a, već iz različitih pozorišnih scena Beograda, što mu se veoma dopada, jer postoji njihova razmena energije.

Buljan se nadovezao na početak priče, da je bio inspirisan filmovima Kventina Tarantina, stvarajući novog "Idiota", tako da je jedan prizor sa važnim figurama predstave - aluzija i referenca na debi ostvarenje italo-američkog reditelja - "Ulični psi" (Reservoir Dogs, 1992).

Razmišljajući na temu kako bi Dostojevski reagovao da vidi sam njihov proces rada na predstavi, čitajuće probe, gde sve vreme iščitavaju ceo roman, Buljanu se čini da bi bio iznenađen, a veruje da bi mu bilo veoma zabavno.

Inače, kako je otkrio Buljan, Dostojevski je pisao delo "Idiot" u početku kao feljton, a ta forma se mora stvarati u velikoj brzini.

"Ali i pored te brzine, on je jednostavno genijalan pisac, a mi smo imali vremena uživati, zastajkivati, zaustavljati se u svakom njegovom prizoru. Mislim da bi se Dostojevski veselio ili barem bio iznenađen kuda smo sve došli do praćenja njegovih junaka”, zaključio je Ivica Buljan za Tanjug.