Katarina Đorđević Volf: Test očinstva pokazuje da nije svako znanje lepše od neznanja

BEOGRAD - Novinarka Katarina Đorđević Volf izjavila je da je mali broj prijavljenih za DNK test očinstva samo "kap u moru" sumnjičavih muškaraca, da tome treba pristupiti oprezno je rezultat može potresti porodicu, kao i da roditelj nije ko je napravio dete već koji ga je odgojio.

Đorđević Volf je rekla Tanjugu da je za knjigu "Čije je vaše dete" napisala zamolivši šefa DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Olivera Stojkovića da podeli neke od najzanimljivijih priča sa kojima se susretao tokom dugogodišnje karijere.

"Najveća vrednost i prednost knjige je što su svi slučajevi, osim poslednje priče, istiniti, što je potvrda teze da je život maštovitiji reditelj i dramaturg od svakog romanopisca", rekla je Đorđević Volf.

Prema njenim rečima, motiv je bio da ljudske drame i sudbine stavi u korice knjige, koju je objavila Čigoja, i da informiše čitaoci kako mogu uraditi DNK analizu, koliko je pouzdana, i da li je prepreka ako je osoba od koje se traži utvrđivanje očinstvo pokojna.

Istakavši da je Stojković napravio izbor priča, vodeći računa da jedna ne podseća na prethodnu, Đorđević Volf je dodala da se u najvećem broju slučajeva za bračnu decu traži odgovor "čiji si ti mali ili mala".

"Nismo se zaustavili samo na bračnoj deci. Hteli smo da pokažemo kakvi su sve ljudi i u kakvim životnim situacijama suoče sa tom dilemom", navela je Đorđević Volf.

Prema njenim rečima, čitaoci knjige će videti da se neki muškarci nikada nisu razmišljali da li su očevi još nekom detetu, pored onih koje su dobili u braku.

Napomenuvši da se odluka o DNK testiranju očinstva ne donosi preko noći, Đorđević Volf je dodala da odgovor "da ili ne" može napraviti zemljotres u najmanje tri porodice i naterati ljude na preispitivanje svojih emotivnih odnosa sa detetom.

Prema njenim rečima, gledajući sa strane može se samo pretpostaviti kako se oseća osoba koja je dobila crno na belo da nije otac detetu koga je gajio godinama.

"Taj papir menja odnos prema detetu, prema ženi, prema njenoj i prema sopstvenoj porodici. Nakon toga ništa više nije isto, ne samo u vašem, nego i u životu velikog broja ljudi", naglasila je novinarka Politike.

Pomenuvši da stručnjaci za DNK analizu rezultate šalju poštom i ne znaju kako se oseća osoba koja ih je saznala, Đorđević Volf je rekla i da kod nas popisivači stanovništva do skoro nisu pitali muškarce koliko imaju dece, jer su nepouzdani kao izvor podataka.

Prema njenim rečima, izuzetak je poslednji popis kada je na zahtev Centra za demografska istraživanja prvi put postavljeno to pitanje, jer je bilo iz metodoloških razloga važno da saznaju koliki broj muškarac ima, odnosno nema decu.

"Kada sam počela da pričam o knjizi, u razgovoru sa prijateljima psiholozima saznala sam da se ova tema veoma često pojavljuje u psihološkim ordinacijama i da jedan broj očeva gaji sumnju da li je dete zaista njihovo", rekla je novinarka.

Đorđević Volf je dodala da zato veruje da je oko 200 muškaraca koji godišnje uđe u Institut za sudsku medicinu "kap u moru".

Upozorivši da žena uvek ne mora da zna ko je otac njenog deteta, Đorđević Volf je kao primer navela jednu od priča u knjizi koja govori o ženi koja je bila istovremeno sa trojicom muškaraca, i nije znala ko je bio otac njenog deteta.

U knjizi su zaštićeni identiteti svih osoba, odnosno promenjena su imena i mesta radnje, a Đorđević Volf je izdvojila priču o poznatom muškarcu, ubijenom na svom kućnom pragu, koga je potom trudna partnerka želela upisati u krštenicu kao oca svog deteta.

Nakon što je majka ubijenog odbila da uradi DNK analizu, žena je tražila od suda da se veštači preko krvave košulje i tako je dokazano da je devojčica njegovo dete.

Đorđević Volf je priznala da je za nju najveće iznenađenje bila priča o oženjenom šefu stovarišta koji je vanbračno dobio dete sa svojom sekretaricom.

Muškarac je pristao na DNK analizu, jer bi u slučaju odbijanja po zakonu bio automatski upisan kao otac, a kada su rezultati poštom stigli na kućnu adresu, videla ih je njegova supruga, koja podnosi zahtev za razvod braka.

Kada je žena zatražila podelu imovine, muškarac je to uslovio zahtevom za starateljstvom nad najstarijim i srednjim sinom, dok bi najmlađi ostao sa majkom.

"Na šta ona kaže: 'Gospodine sudija, ja se slažem. Mi možemo da delimo samo dvoje dece. Srednje dete nije dete mog muža'. To je filmska priča", navela je Đorđević Volf.

Dramska umentica je nakon braka od samo sedam dana rodila dete, o kome su potom brinuli njeni roditelji, i koje je izraslo u uspešnog mladića nastanjenog u inostranstvu.

Mladić je poželeo da mu u krštenicu bude upisano ime oca, koji je u međuvremenu preminuo, pa je urađena ekshumacija, pošto su DNK analizu odbila deca iz očevog drugog braka.

"Ustanovljeno je da je zaista otac mladiča i upisan je u knjigu kao otac. Priča je značajna jer daje informaciju na koje se načine može uraditi DNK analiza", istakla je autorka.

Ocenivši da dobrostojećem mladiču nije bilo potrebno očevo bogatstvo, Đorđević Volf je rekla da smatra da se potajno nadao da će na taj način dobiti porodicu i uspostaviti veze sa bratom i sestrom, "što se nažalost nije desilo".

Složivši se sa da "krv nije voda", Đorđević Volf je ipak dodala da je isto tako činjenica da roditelj nije nužno onaj ko je dete napravio, već ko se o njemu starao i izveo na životni put.

Đorđević Volf je istakla da je nakon razgovora sa prijateljima bila prijatno iznenađena stavom tih muškaraca da u slučaju da saznaju da nije njihovo to ne bi promenilo emotivni onos prema detetu.

"Vežeš se za dete. Mnogi od nas imaju prisne odnose sa decom svojih prijatelja i komšija.Ako je emotivni odnos dva biča kvalitetan mislim da to jedan papir ne može da promeni", rekla je novinarka.

Prema njenim rečima, paprir o dokazu očinstva može promeniti odnos sa ženom, jer muškarac saznavši da ga je varala, shvata da ga je izdala i da njihov odnos nije valjao.

Đorđević Volf je posavetovala sve koji razmišljaju da zatraže DNK analizu da se prethodno posavetuju sa psihologom ili psihoterapeutom.

"Morate da znate šta ćete da uradite ako odgovor bude: 'Ne, vi niste otac vašeg deteta'. To je situacija koja menja sve. Nisam sigurna da je veliki broj ljudi u stanju da sam izađe na kraj sa tom novom realnošću", rekla je novinarka.

Đorđević Volf je rekla da ne poznaje nijedan par koji bi posle takvog saznanja ostao zajedno i ponašao se kako da se ništa nije desilo.

"Nije svako znanje lepše od neznanja", naglasila je Đoršević Volf.

Prema njenim rečima, podaci iz sudske prakse govor da najveći broj muškaraca u Srbiji smatra da je sa prestankom braka prestao i njihov roditeljski status, što se vidi iz podatka da više od polovine ne plaća alimentaciju.

Đorđević Volf je izrazila nadu da će takvo stanje promeniti predloženi Alimentacioni fond, ali se plaši da neće promeniti svest muškaraca.

Ocenivši da se razvedeni muškarci ponašaju u zavisnosti kako je došlo do razvoda, Đorđević Volf je primetila da nastavljaju sa plaćanjem alimentacije iz osećanje krivice, ako su oni napustili brak.

Ukoliko je do kraja braka došlo na inicijativu žene, Đorđević Volf je ocenila da su "velike šanse da će se muškarac ženi svetiti preko dece".

Đorđević Volf je rekla da je Srbija sklopila ugovore sa dve banke reproduktivnog materijala iz inostranstva i kod nas je do sada na ovaj način rođeno oko 300 dece.

"Imamo našu banku reproduktivnog materijala, osnovanu malo pre pandemije, koja je prazna zato što niko nije hteo da da reproduktivni materijal", navela je novinarka, dodavši da je za žene i muškarce medicinski postupak davanja materijala dugotrajan i složen.