Jedina dva portreta zarobljenih crnaca izložena u Muzeju umetnosti u Misisipiju

DŽEKSON - Jedina dva portreta porobljenih crnaca u Americi iz perioda pre emancipacije, ''Portret Frederika'' i ''Delija'', prvi put su zajedno izložena u Muzeju umetnosti u Misisipiju, preneo je danas AP.

''Ne znamo, na primer, da li je bilo ko od ovih ljudi imao izbor da pozira za portret. Ne znamo da li su imali izbor šta će nositi kada su naslikani. Svakako im nije bilo dozvoljeno da poseduju sopstveni portret“, rekla je Betsi Bredli, direktorka muzeja.

Muzej je kupio ''Portret Frederika“ u partnerstvu sa Muzejem američke umetnosti Kristal Bridžis u Bentonvilu, u Arkanzasu, a Bredli je rekla da je kupovina portreta izazvala složena osećanja.

''Ako nam to omogućava da vodimo važne razgovore jedni sa drugima o ljudskoj ceni ropstva i zašto se to nikada više ne sme dogoditi, onda postavljanje portreta na javnom mestu može biti značajno“, rekla je Bredli.

Prema istraživanju kompanije Neal Auction Company, koja je prodala sliku Muzeju umetnosti u Misisipiju, turistički vodiči su 1970-ih govorili posetiocima da je Frederik odrastao pored svog ''vlasnika'' Halera Nata i da su njih dvojica bili najbolji prijatelji.

Tvrdili su da je Nat oslobodio Frederika, ali je Frederik zapravo nadgledao druge robove na plantaži i obavljao važne administrativne poslove, zbog čega su on i njegova porodica možda dobili bolje životne uslove od drugih robova.

Frederik je imao oko 70 godina kada se završio Građanski rat, a tada je uzeo prezime Bejker i postao sveštenik koji je venčao najmanje 69 parova kada je legalizovano za crnce da stupaju u brak.

Manje se zna o Deliji, a njen portret je naslikan između 1840. i 1849. godine, i na njemu izgleda kao da šije, zbog čega se veruje da je radila u kući ljudi koji su je zarobili-

Delijin portret su čuvali potomci njenih ''vlasnika'' sve dok ga Muzej umetnosti Misisipija nije kupio 2019. godine.

Oba portreta su jedinstvena po tome što su Frederik i Delija jedini subjekti na delima, dok su crnci često slikani pored belaca, verovatno kao način da se istakne bogatstvo bele osobe, navodi AP.