Dirigent Hoesin Piškar: Kulturni duh Beograda pričinjava mi veliko zadovoljstvo

BEOGRAD – Iranski dirigent Hosein Piškar izjavio je za Tanjug da ga večerašnji koncert "Minimalno-maksimalno" sa Beogradskom filharmonijom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, posebno raduje, jer uključuje izuzetne umetnike i raznovrstan program.

"Prvi deo koncerta oslanja se na američki minimalizam, predstavljajući dela Džona Adamsa i Filipa Glasa, koji se ovom stilu približavaju iz sasvim različitih uglova. Glas koristi ponavljanje koje gotovo prelazi u halucinaciju, dok Adams razvija sopstveni stil, donoseći energiju i gotovo 'ludu' atmosferu, koja se najbolje ogleda u drugom delu koncerta", rekao je Piškar.

Kako je najavio, koncert otvara energična i ritmički izražajna kompozicija Kratka vožnja u brzoj mašini Džona Adamsa - delo koje karakterišu ponavljanja i živopisna harmonija, uz sve izraze savremenog minimalizma.

U centralnom delu programa naći će se Dupli koncert Filipa Glasa za violinu, violončelo i orkestar, koji će izvesti istaknuti solisti - violinista Gidon Kremer i violinčelistkinja Giedre Dirvanauskaite.

Dirigent je istakao da će ovo biti njegovo prvo izvođenje ovog dela, i da mu je zadovoljstvo raditi sa ovim umetnicima.

"Bio sam upoznat sa Kramerovom muzikom, ali ne i sa ovim delom, i veoma sam srećan što ga sada izvodim. To uopšte nije lako delo. Naravno, saradnja sa oba umetnika biće neverovatna - ljudski, muzički i umetnički. Već smo se sreli u hotelu, bilo je lako komunicirati pa smo mogli da se oslonimo na njihovo iskustvo i moje ideje", naveo je Piškar.

Dodao je da će drugi deo koncerta, kada se izvodi Kompozicija broj dva Roberta Šumana, obeležiti povratak romantizmu i oslobađanje od minimalizma.

"Idemo ka svojevrsnom maksimalizmu kroz harmonije, melodije i velike forme simfonije - možda i najveće simfonije Roberta Šumana", dodao je dirigent.

Na pitanje da li je emotivno povezan sa nekom od kompozicija, rekao je da jeste "sa svakim od dela na različite načine".

"Kada pripremam partiture, lično pokušavam da se usmerim na stilske aspekte i istorijski kontekst dela, kao i na strukturu, koja je najvažnija stvar. Ali iza svega toga, potrebno je da to naučite, pa se predate i pređete na emocije", rekao je dirigent.

Govoreći o saradnji sa Beogradskom filharmonijom, Piškar je naglasio da mu je rad sa ovim orkestrom jedno od najlepših umetničkih iskustava.

"Ovo mi je treći put da nastupam sa Beogradskom filharmonijom. Od samog početka osetio sam snažnu hemiju i umetničku povezanost sa orkestrom. To je nešto što ne možete iznuditi - ili postoji ili ne postoji. Kod nas to postoji, i zato se uvek sa radošću vraćam. Treća sreća“, rekao je uz osmeh.

Piškar je istakao i da mu boravak u Beogradu pričinjava veliko zadovoljstvo, posebno zbog, kako je rekao, "živog kulturnog ambijenta i izuzetnog broja knjižara u centru grada“, što ne viđa često u drugim gradovima.

Na pitanje kako vidi položaj klasične muzike u savremenom, digitalnom dobu, dirigent je odgovorio da umetnost mora ostati dostupna svima, jer predstavlja osnovnu ljudsku potrebu.

"Moramo širiti ovu muziku koliko god možemo, učiniti je dostupnom svima i dovesti ljude do nje. Ona mora biti deo svakodnevnog života, a ne nešto rezervisano za određenu publiku ili određene ljude. Digitalna era nam apsolutno može pomoći da ljudi postanu svesni našeg postojanja i onoga što radimo, i možda imamo sreće da se zainteresuju i dođu da to iskuse", zaključio je Piškar.