Sekson: Knjiga "Pamtim to kao da je bilo danas" je o pesmama koje su moja biografija

BEOGRAD  - Frontmen sastava Zabranjeno pušenje Sejo Sekson izjavio je danas da je “Pamtim to kao da je bilo danas” knjiga o pesmama koje su zapravo njegova biografija.

Sekson je na konferenciji za novinare rekao da je knjiga, napisana sa Borom Kontićem, bila potaknuta propitkivanjima poštovalaca Zabranjenog pušenja po kafanama "ko je Fikreta, ko je hadžija, ko čuva stražu".

"Kad ljudi kažu: 'Odrastao sam uz tvoje pesme', kažem: 'Nećeš verovati - i ja sam. Napravili smo knjigu kako su nastale pesme, kao 'Na straži pored Prizena'. Pročitaj i usput zaradim 20 maraka", našalio se Sekson, čije je pravo ime Davor Sučić.

Sa Kontićem je Sekson "duboko zašao" u pisanje drugog dela knjige, koji će biti "još luđi i interesantniji, biće intrigantnije stvari, i pisaće - 18 plus".

Sekson se prisetio susreta sa jednim sarajevskim taksistom 1989. godine koji je bio definitvno ubeđen da će biti rata u Jugoslaviji, rekavši da "Nikad se kokuz nije više jagnjetine najeo".

"Rekao je da živimo iznad svojih mogućnosti, od kredita, da krčmimo nešto što nismo stvorili i da to ne može da se završi na miran način. On vidi u tom trenutku da način života i lakirovka na duge staze neće potrajati", prisetio se muzičar.

Govoreći po pesmi o povlašćenom tatinom sinu "Guzonjin sin", Sekson je priznao da je u tu upotrebljen arhetip u kome se "može naći trag više ljudi, ali ne postoji jedna osoba".

"To su momci koji su vozili golfa i imali starke na nogama. To je bila buržoazija", rekao je Sekson, prisećajući se vremena komunističke Jugoslavije.

Osvrnuvši se na rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, Sekson je ocenio da je najveći poraz da ratna mašina natera ljude da zamrze jedni druge.

Prema njegovim rečima, tada se dešava da čoveka "trauma promeni i probudi u njemu nepoverenje, ksenofobiju, da su svi drugi krivi, da su prijateljstva beskorisna".

Sekson je dodao da su "svi bili u toj mašini za mlevenje mesa", u kojoj se gleda da su sa druge strane neljudi, a u stvari su svi "jedno jutro dobili poziv i bili u blatu i hladnoći isto kako i ti".

"Ogroman je napori i trud tih struktura da okrenu jedne protiv drugih. Zidovi su najbolji način da se ljudi šišaju kao ovce i da ih se degradira, da se lideri obogate i žive na visokoj nozi, što se danas još uvek dešava", ocenio je Sekson.

Prema njegovim rečima, generacije koje su stasale osamdesetih u Jugoslaviji bile su "najbolji proizvod sistema i donele su ponos i civilizacijski status kakav nijedna zemlja na Balkanu nije imala ni blizu".

Ocenivši da zemlje kao što su Bugarska, Mađarska i Rumunija nisu mogle ni da stanu u istu rečenicu sa Jugoslavijom, Sekson je dodao da ga rastužuje da smo danas u situaciji da gledamo u leđa tim nacijama kojima smo nekada bili uzor".

Najavivši "anplagd" koncert Zabranjenog pušenja 31. oktobra u MTS dvorani pod sloganom "Neuštekani", Sekson je naglasio da je na to posebno ponosan i da je to najbolja stvar koju su kao sastav napravili.

"Trenutak istine za svaki bend je kad isključiš struju. Krv i znoj smo iscedili iz sebe. Teško je pank bend prebaciti u akustične vode. Ovo je možda i 'hajlajt' naše karijere", priznao je pevač.

U video uključenju na konferenciju pozivom iz Sarajeva, direktor sarajevskog Medija centra i duhovni otac uticajne televizijske emisije "Top liste nadrealista" Kontić je rekao da su iz knjige izostavili ne previše stvari, četiri, pet elemenata, koji bi previše izašli iz strukture.

"Odnose se na njihove rane koncerte. Ostavili smo ih sa idejom da možda napravimo drugi deo knjige o Zabranjenom pušenju na koncertima širom Jugoslavije", rekao je Kontić.

Rok publicista Pera Janjatović je najavio da će se "Pamtim to kao da je bilo danas” pojaviti za nekoliko nedalja u Srbiji, dok je novinar Branko Rosić primetio da knjiga ima više slojeva.

Prema njegovim rečima, pored priča o tome kako su nastale pesme Zabranjenog pušenja, knjiga govori o Jugoslaviji i omladinskoj kulturi koja nazire raspad zemlje.