Beogradska filharmonija 7. novem na Kolarcu izvodi program sa potpisom Gabrijela Felc

BEOGRAD - Beogradska filharmonija izvodi program koji upečatljivo nosi potpis preminulog šefa-dirigenta Gabrijela Felca, u petak 7. novembra na Kolarcu, a orkestrom upravlja Karlos Migel Prato, najavili su iz BF.

Solistkinja je sopran Sara Traubel u delima Berga, Štrausa i Malera.

Na prvom koncertu koji je u filharmonijskoj sezoni trebalo da predvodi šef-dirigent, pred orkestrom diriguje Karlos Migel Prijeto, poznat po svom harizmatičnom stilu i izražajnim interpretacijama.

Meksički dirigent koji je ovekovečen Gremi nagradom, izgradio je reputaciju ne samo jedne od vodećih ličnosti u svetu orkestara, već i uticajnog kulturnog lidera, pedagoga i promotera savremene muzike.

Sarađivao je sa čuvenim Dudamelom i dirigovao najboljim severnoameričkim i evropskim orkestrima, dok se Sara Traubel profilisala kao jedna od najfascinantnijih vokalnih umetnica iz Evrope.

Bogate nijanse svog glasa, od delikatnog vajanja dugačkih muzičkih fraza do zadivljujućeg visokog registra, sopranistkinja će pored finala Malerove simfonije, pokazati u delima Berga i Štrausa kao i u poslednjem stavu Malerove simfonije br. 4.

Sedam ranih pesama Albana Berga i Četiri poslednje pesme Riharda Štrausa uz Malerovu simfoniju br. 4, čine stilski povezana, kultna dela poznog romantizma sa glasom, izuzetno bliska Gabrijelu Felcu.

Malerovo stvaralaštvo je bilo zaštitni znak nedavno preminulog šefa-dirigenta koji je sa Beogradskom filharmonijom bio na putu da izvede sve simfonije ovog kompozitora.

Simbolika Četvrte simfonije će biti posebno emotivna ovog petka budući da Maler njome opisuje nebeski život.

Fasciniran Malerovom "nebeskom plavom", koja je glavna teme cele simfonije, o njenom poslednjem stavu, Felc je ovako razmišljao "I tako dolazimo do dečjeg sveta, oslobođenog svih životnih teškoća, u najsvetlijem nebesko-plavom sjaju", zabeleženo je pri CD izdanju svih Malerovih simfonija koje je izveo sa Dortmundskom i Štutgartskom filharmonijom.

Sam Maler je smatrao da "samo dete može da razume i objasni ovu simfoniju", zato u finalnom stavu, ulogu soliste daje sopranu koji treba da zvuči dečije u opisivanju radosti kao lirska kulminacija dela.