Istraživanje: Ljudi odbojni prema ideji o zameni mesa insektima

LONDON - Nedavni pokušaji da se ljudi podstaknu na konzumaciju insekata kao održive alternative mesu osuđeni su na neuspeh, navodi se u novoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Sustainable Agriculture", a kao razlog ističe se široko rasprostranjena odbojnost prema toj ideji, posebno u zapadnim zemljama.

Uprkos tome što uzgoj i konzumacija insekata poput crva, skakavaca i mrava imaju značajno manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim stočarstvom, koja je jedan od glavnih uzroka krčenja šuma, zagađenja voda i emisije gasova sa efektom staklene bašte, istraživači upozoravaju da ta prednost teško može da se realizuje u praksi, piše britanski Gardijan.

Istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi pokazuju da bi čak 91 odsto ispitanika bilo voljno da proba biljne alternative mesu, dok je svega 20 odsto izjavilo da bi razmotrilo konzumaciju insekata.

Osim kulturološke odbojnosti, kao prepreka se navode i ekonomski faktori, odnosno to da većina kompanija odlučuje da insekte, poput crnih vojničkih muva, uzgaja za stočnu, a ne za ljudsku ishranu.

"S obzirom na ove izazove, teško je zamisliti da bi hrana zasnovana na insektima mogla značajno da zameni tradicionalno meso", ocenjuje se u studiji.

U međuvremenu, globalna potrošnja mesa nastavlja da raste, naročito u ekonomijama u razvoju poput Kine, dodatno opterećujući prirodne resurse i klimatski sistem.

"Imamo ograničene resurse i moramo ih usmeriti ka najperspektivnijim alternativama", izjavio je koautor studije i izvršni direktor Instituta za insekte, Dastin Kramet, dodajući da uzgajani insekti konstantno imaju najgore ocene među alternativama mesu, a tržište za takve proizvode je izuzetno malo, čak i u zemljama koje imaju tradiciju konzumacije insekata.

Kramet dodaje da su, iako su se insekti u nekim slučajevima pojavljivali u proizvodima poput grickalica i hleba, ti proizvodi daleko od toga da bi mogli da zamene meso.

Dok većina vlada, objašnjava Gardijan, izbegava da uvodi mere za smanjenje potrošnje mesa zbog političkih rizika, Danska se istakla kao izuzetak jer je 2023. godine predstavila plan za smanjenje konzumacije mesa i jačanje proizvodnje biljne hrane.

"Biljna ishrana je budućnost. Ako želimo da smanjimo klimatski otisak poljoprivrednog sektora, moramo jesti više biljne hrane", izjavio je tada danski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Jakob Jensen.

Kramet, koautor studije, ocenjuje da danski model može da posluži kao osnova za razvoj stvarnih alternativa, umesto da se očekuje da ljudi spontano pređu na ishranu zasnovanu na insektima.

"Potrebno je ljudima ponuditi nešto što je ukusno, pristupačno i jednostavno, a ne samo moralizovati, odnosno, kada alternativa bude bolja po ukusu, ceni i dostupnosti, tek tada možemo očekivati da smanjimo uticaj stočarstva", zaključio je Kramet.