Crna Gora: Veronauka bi crnogorsko društvo približila svojoj otuđenoj istorijskoj osnovi

PODGORICA - Nevladina organizacija u Crnoj Gori "Mi znamo ko smo" saopštila je danas da već sedmicama deo civilnog sektora i medija, kao odgovor na narodnu inicijativu da Veronauka dobije status fakultativnog predmeta u osnovnim i srednjim školama, traju pokušaji da se perfidnom zamenom teza manipuliše percepcijom građana.

Ističu da ovakvi istupi ne samo da su nesumnjivi pokazatelj zaostalih tekovina prevaziđenog totalitarnog ustrojstva, već odražavaju još jednu od fundamentalnih protivrečnosti u odnosu na pitanje evropskih integracija koje upravo ovi društveni faktori uzimaju za politički, kulturni i civilizacijski imperativ.

„Sa jedne strane, naime, ovi su centri samozvani nosioci očekivanja da se Crna Gora pravno, politički, ekonomski i kulturno integriše u EU, dok sa druge strane, agresivnom i deplasiranom kampanjom, odbijaju tako temeljan predmet kao što je verska nastava – koji, u osnovnim i srednjim školama, postoji ne samo u Grčkoj ili u Poljskoj, već i u Nemačkoj, Austriji, Italiji ...", poručili su iz ove NVO i istakli:

"Štaviše, upravo je krajem 2024. godine org. COMECE (Komisija biskupskih konferencija Evropske unije) prezentovala dokument o verskoj nastavi u evropskim školama, u kome, između ostalog, stoji: „Versko obrazovanje pomaže učenicima da razumeju istorijske i kulturne dimenzije evropske prošlosti ali i današnjice. Čime se produbljuje razumevanje evropskog nasleđa koje je direktno povezano sa hrišćanstvom”.

Dakle, ističu, neumoljiva je činjenica da je u većini država EU „versko obrazovanje” predmet u školama, stoga pristup crnogorskog zakonodavca ne predstavlja evropsku praksu, već izuzetak od nje“.

U Crnoj Gori se, međutim, pod plaštom brige za osnovne slobode ili pod krinkom borbe protiv mogućih zloupotreba, pogrešno prezentuje koncept Veronauke kao što se pogrešno tumači i pojam sekularnosti, naveli su iz ove NVO.

„Naša zemlja, očito, ne poseduje zapadnoevropsku političku tradiciju glede odnosa sa verskim zajednicama, niti, izgleda, želi da je razvije. Ovdašnji političari u pojam sekularizma često učitavaju ono što je zapravo militantni ateizam, sasvim stran iskustvu zapadnih evropskih demokratija. Čak i ako uzmemo i 'najstorži' model sekularizma koji poznaje Evropa – francuski model tzv. 'laiciteta', primetićemo da je on tolerantniji prema verskoj nastavi od pristupa koji neguju političari u Crnoj Gori", navodi se u saopštenju NVO.

Kao primer navode da on dozvoljava i stalno zaposlenje duhovnika u licejima, kako bi se starali o duhovnim potrebama učenika, pa i jedan slobodan dan u sedmici, pored nedelje, za ostvarenje verskih potreba učenika.

"Pored toga, francusko zakonodavstvo dozvoljava i klasičnu, konfesionalnu versku nastavu u državnim školama u određenim regionima...", stoji u saopštenju.

Ukazali su i da sama verska nastava zapravo nije ništa drugo do oblik školskog sadržaja kroz koji se učenici upoznaju sa temeljnim istinama svoje verske zajednice, njenom istorijom, kulturom i običajima.

„Ona, dakle, ne nudi ideološke obrasce, niti politički profiliše učenike, već teži da ih edukuje i opismeni. Takođe ih podseća na vrednosti empatije, učtivosti, altruizma. Uopšte, na one vrednosti koje čile u postmodernom društvu, te bi vraćanje veronauke označavalo ne samo povratak jednoj od obrazovnih tradicija Crne Gore (jer je ovaj predmet u našoj zemlji trajao od početaka školstva sve do totalitarne i represivne 1945. godine) nego i značajan doprinos izgradnji građanske solidarnosti i induvudualne solidnosti budućih generacija", naveli su i poručili:

"Srpska zajednica u Crnoj Gori pozdravila bi takav čin i zbog svega navedenog, ali i ceneći da bi se crnogorsko društvo na taj način ujedno približilo svojoj otuđenoj istorijskoj osnovi i vratilo u porodicu evropskih država koje baštine model saradnje, a ne antagonizma Crkve (i ostalih verskih zajednica) sa državom“.