Neizvesna budućnost Crnogorske plovidbe: Prodajom brodova Vlada sahranila pomorstvo

PODGORICA - Prodajom brodova "Kotor" i "Dvadeset prvi maj" Crnogorska plovidba ostaje bez flote, a iako Barska plovidba ima još dva broda, jasno je da država nema nikakvu strategiju za razvoj pomorstva.

To je za podgorički Dan izjavio Agim Mila, predsednik Sindikata pomoraca i dokera Crne Gore, koji smatra da su brodovi prodati ispod realne tržišne cene.

"Time se gubi kontinuitet pomorstva kao strateške privredne grane i ukida se mogućnost da pomorci iz Crne Gore rade na domaćim brodovima. Dugoročno, to znači gašenje ne samo Crnogorske plovidbe, već i domaće pomorske tradicije i gubitak važnog segmenta ekonomske i nacionalne sigurnosti", rekao je Mila i dodao:

"Sindikat će i dalje insistirati da se ispita zakonitost i opravdanost ove prodaje i da se javnosti pruže potpune informacije o načinu na koji je odlučeno da se brodovi prodaju ispod cene".

Vlada je dala saglasnost da se brodovi prodaju danskoj kompaniji K/S Navision group za 13,2 miliona dolara. Brodovi su kupljeni 2010. godine za 55,8 miliona evra i otplaćeni su ove godine. Mila smatra da su uslovi prodaje brodova "Kotor" i "Dvadeset prvi maj" ostali netransparentni.

"Posebno zabrinjava što je i sama zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore potvrdila da nije imala uvid u kompletnu dokumentaciju o proceni vrednosti i izboru ponuđača. To jasno potvrđuje raniji zahtev Sindikata o neophodnosti sprovođenja nezavisne procene, kao i revizije procene (peer review) u skladu sa međunarodnim IVS standardima, a što je u potpunosti izostalo u postupku donošenja odluke o davanju saglasnosti za prodaju brodova. Imajući prednje navedeno u vidu, predmetna odluka o prodaji bez provere realne vrednosti brodova nanosi direktnu štetu Crnogorskoj plovidbi i otvara pitanje krivičnopravne odgovornosti onih koji su doneli takvu odluku", naveo je Mila.

Istakao je da je cena za dva broda od 13,2 miliona dolara mala i da je znatno ispod tržišne vrednosti, imajući u vidu da se radi o teretnim brodovima u solidnom tehničkom stanju, uprkos utvrđenim nedostacima, kao i činjenicu da tržište brodova trenutno beleži rast.

"Uzimajući u obzir koliko je Crna Gora uložila u njihovu nabavku, gubitak za državu i građane je očigledan", istakao je Mila.

Ekonomski analitičar Davor Dokić smatra da najveća šteta zbog prodaje brodova nije cena, koja je tri do četiri puta manja od kupovne.

"Najveća šteta zbog prodaje brodova je sahranjivanje privredne grane pomorski saobraćaj i uništavanje budućih generacija koje su planirale da se bave pomorstvom. Jer, za koga će sada da bude Pomorski fakultet i pomorska srednja škola? Uništili su budućnost generacijama iz pomorske škole i sahranili pomorski sektor. Mi smo mediteranska zemlja bez broda", ukazao je Dokić.

Prodaju brodova Crnogorske plovidbe kritikovala je i opozicija. Prema navodima jednog od lidera Evropskog saveza Vatroslava Belana, "jednim klikom na WhatsApp, paf-paf i odoše brodovi na doboš".

"Prethodno ih je ministar pomorstva Filip Radulović 'sjajno' prezentovao potencijalnim kupcima. Ekspertski, nema šta. Drugi put u 35 godina rasprodajemo flotu u bescenje i od Crne Gore, što bi kazao moj dobar drug, pravimo samo primorsku, ne i pomorsku zemlju. I ovoga puta vlada ista ideologija i ponovo je sprovode 'mladi, lepi i pametni'", naveo je Belan.