Mitropolit Hrizostom: U Federaciji BiH postoji segregacija Srba i Srpske pravoslavne crkve

BANJALUKA - Više je nego evidentno da u Federaciji BiH postoji segregacija srpskog naroda, ali se time uopšte ne bave predstavnici međunarodne zajednice, kaže mitropolit dabrobosanski Hrizostom i ukazuje da nije njegovo da o tome mnogo priča, već da bi više o tome trebalo da kažu ljudi koji se bave politikom.

Kao primer ignorisanja i segregacije Srba, mitropolit Hrizostom navodi da se u FBiH uopšte ne primenjuje popis iz 1991. godine pri zapošljavanju Srba u opštinama, dok se u Republici Srpskoj mora primenjivati, jer međunarodna zajednica sve to prati.

"Međutim, u FBiH ne prate ništa", kaže mitropolit u intervjuu za Srnu.

Kada je reč o vraćanju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu, mitropolit Hrizostom ističe da i tu postoji segregacija, jer je nekim verskim zajednicima vraćeno više nego što je bilo njihovo u BiH, a SPC nije vraćeno ništa.

"Bili smo zaprepašćeni da je još 1990. i 1991. godine Skupština grada Sarajeva vratila imovinu, ali nije bilo nikoga da je preuzme. Stari mitropolit Vladislav je bio bolestan, administrator koji je tada bio ovde nije hteo da je primi jer je tražio i aneks uz zgradu koja je podignuta u Sarajevu i tako je ostalo sve do danas. Imamo kompletnu dokumentaciju o tome koju smo dostavili tadašnjem visokom predstavniku (Valentinu) Incku", naveo je mitropolit Hrizostom.

Napomenuo je da je jedno vreme samo u Sarajevu bilo više od 400 džamija, rimokatoličkih crkava i drugih bogomolja, a srpske crkve nije bilo nigde, osim na Baščaršiji, koja može da primi 60 do 70 ljudi.

"Zato nam je jako bitno da u BiH obnovimo stare crkve koje su devastirane, razrušene, oskrnavljene, da podignemo nove. Da srpski narod ima mesto gde da čuje reč Božiju i da se kao i drugi evropski narodi imaju gde sakupljati/...", kaže mitropolit.

Ističe da posebno mladima treba omogućiti mladima, srpskoj đeci da dolaze u crkve, da pevaju, da se mole Bogu i da uče, jer je svaki ulazak u crkvu čas nauke, kulture, života.

Podsetio je da se u Istočnom Novom Sarajevu gradi veliki saborni hram Hrista Spasitelja i da je u Tilavi podignut manastir, ali i da je potrebno graditi crkve širom Eparhije.

Mitropolit Hrizostom je istakao da je sada u svetu najvažnije postići mir među zaraćenim narodima, civilizacijama, kulturama, ali da je još bitnije da se stvori dobra volja među ljudima.

"Konkretno u BiH, u jednoj složenoj zemlji, dobra volja ljudi je i te kako bitna i potrebna, jer bez toga nema ni druženja, prijateljstva, ni slava, ni običaja. Zato je dobra volja bitna za svaku našu akciju i postupanje na ovim prostorima", poručuje mitropolit Hrizostom.

O predstojećem Božiću, vladika ističe da je Hristovo rođenje veličanstven i čudesni praznik, a njegovo obeležavanje zavisi od svesti svakog Srbina, koliko razume i poima ovaj praznik.

"Nažalost, Srbi najviše obraćaju pažnju na običaje ili tradiciju, koja sama po sebi sprečava čoveka da se posveti duhovno, da razmišlja duhovno o Božiću i o velikom prazniku Hristovog rođenja", kaže mitropolit i ukazuje da je u centru svega čovek, a Bog, ukazuje, dolazi da bi ga spasio i dao smisao postojanja sveta.

Mitropolit Hrizostom je svim pravoslavnim vernicima čestitao predstojeći Božić uz želju da praznik provedu u zdravlju i veselju sa svojim bližnjima.

Posebno se osvfnuo na položaj Srba na Kosovu i Metohiji, istakavši da napadi na srpski narod traju stotinama godina i da je Kosovo i Metohija, čak i za vreme Kraljevine Јugoslavije bilo poprište velikih nesreća, nevolja, beda, pa sve do dana današnjeg.

"Žalimo zbog postojanja tolike mržnje, animoziteta prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koje se pokazuje vekovima", istakao je, između ostalog, mitropolit.