Sveti Stefan među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi

PODGORICA - Kulturni pejzaž Svetog Stefana je na listi sedam najugroženijih spomenika i likaliteta bašti u Evropi, saopštila je danas Evropa Nostra, evropski glas građanskog društva posvećen kulturnoj i prirodnoj baštini.

Sedam najugroženijih lokaliteta za 2023 su Kulturni pejzaž Svetog Stefana - Paštrovići, Železnička stanica Kortrijk (Belgija), Partizansko spomen groblje - Mostar (BiH) Tvrđava Thakvinji u Zugdidi (Gruzija), Kuća časnih sestara Ansamb, bivša moravska naseobina u Klejnvelku (Nemačka), Memento park u Budimpešti (Mađarska), Vodenice Bistrice - Petrovac na Mlavi (Srbija), piše portal RTCG.

Lista Sedam najugroženijih je predstavljena u onlajn prenosu skupa kojem su prisustvovali nominatori i predstavnici izabranih lokaliteta.

"Stavljanjem ovih lokaliteta baštine na listu sedam najugroženijih za 2023. godinu, želimo da pošaljemo poruku nade, solidarnosti i podrške lokalnim zajednicama i aktivistima koji su čvrsto odlučni da ih sačuvaju. Zajedno sa našim partnerima (evropskim i lokalnim), mi ćemo obezbediti tehničku ekspertizu, identifikovati moguće izvore finansiranja i mobilisati našu široku mrežu sa ciljem da podržimo njihovu stvar i njihove napore, koji su sada postali takođe i naša stvar i naša zajednička odgovornost. Hajde da koristimo evropsku kulturnu baštinu kao vektor za mir, društvenu koheziju i održivi razvoj", kazao je izvršni potpredsednik Europa Nostre Gi Klauz.

Selekcija sprovedena na osnovu značaja i opasnosti sa kojima se lokaliteti suočavaju.

U nominacionom dosijeu koji je pripremila grupa građana Inisijatica za Sveti Stefan navodi se da ostrvo Sveti stefan sa Miločerskim parkom predstavlja kulturnu baštinu lepote bez presedana, te da se obično smatra simbolom Crne Gore.

"Sveti Stefan je utvrđeni grad iz 15 veka, sagrađen kao administrativni i kulturni centar regije Paštrovića. Ostrvce površine 1.2 hetkara, sa svojim kamenim kućama, četiri crkve, ulicama, pasažima, trgovima i dvorištima, spojeno je niskim mostom sa kopnom u neposredoj blizini Miločerskog parka. Ovaj park se sastoji od letnje rezidencije jugoslovenske kraljevske porodice iz 1930-tih godina, uključujući nekoliko drugih objekata, dve prelepe plaže, francuski most iz 19. veka, kao i botaničku baštu, pejzažno projektovanu u francuskom klasičnom stilu. Sredinom 1950. imovina domicilnog stanovništva je eksproprisana ili konfiskovana radi izgradnje grad-hotela na Svetom Stefanu.

Ovaj turistički rizort je bio veoma uspešan 70-tih i 80-tih godina, privlačeći bogate i slavne. Danas, međutim, preterani razvoj hotelskog kompleksa postao je pretnja, a kao jedna od glavnih po kulturni pejzaž Svetog Stefana i Miločerskog parka jeste nekontrolisana gradnja turističkih kapaciteta i nekretnina za prodaju na samoj teritoriji ovog lokaliteta.