Mitropolit Joanikije: Koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu još više je ona čuvala nas

BUDVA - Za nepunih 12. vekova svog postojanja ćirilica imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjenja, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja, poručio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije na otvaranju 10. jubilarnog festivala "Ćirilicom".

Mitropolit je istakao da negovati ćirilicu, između ostalog znači, osposobljavati se za poštovanje i prihvatanje istinskih duhovnih i kulturnih vrednosti koje su iznedrili drugi narodi,

Festival "Ćirilica" je otvoren sinoć na trgu između crkava u starom gradu Budve i tokom naredne tri sedmice ova manifestacija će kroz književnost, pozorište, muziku, operu, likovnu umetnost ponuditi jedno od najobuhvatnijih izdanja.

Sa otvaranja je poručeno da je ,,Ćirilicom" festival na kojem se susreću pamćenje i nove ideje, uvek otvoren prema različitim kulturama, različitim pogledima i umetničkim izrazima.

Program ovogodišnjeg festivala počeo je promocijom knjige “Ćirilo i Metodije, who are you”, Jordana Plevneša, dok je u crkvi Santa Maria in Punta otvorena izložba „I bi slovo“ umetnika Milivoja Babovića.

"Ovim sveštenim pismom pisane su najlepše slovenske svete knjige, među njima i Miroslavljevo Jevanđelje koje je upisano u Uneskov registar Pamćenje sveta kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za celo čovečanstvo. Ćirilica objedinjava ličnosti koji su svojim stvaralaštvom obeležile vremena duhovnog procvata njenih naroda, kao što su kod Srba Sveti Sava i Njegoš ili kod Rusa Jaroslav Mudri i Dostojevski", kazao je mitropolit Joanikije.

Istakao je da ćirilica nije samo pismo prebogate srpske književnosti već otkriva i dugu neprekidnu putanju pravne nauke.

"Posebno smo ponosni što je srpski živopis, koji se jasno prepoznaje u vrhovima svetske sakralne umetnosti, obeležen ćirilicom, što su ćirilični i naši prelepi hramovi od kojih su najpoznatiji na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Ćirilica je na zalasku Carstva Nemanjića ostala srpskom rodu kao jedina zastava slave i slobode, koju na Cetinju pod Orlovim Kršem hrabro podiže gospodar Đurđe Crnojević osnivanjem prve srpske ćirilične štamparije", rekao je mitropolit i dodao:

"Njena pismena zablistaše u gizdavoj Veneciji odkuda svojom duhovnom svetlošću obajaše sve srpske zemlje trudom i iždivenijem znamenitog srpskog štampara Božidara Vukovića Podgoričanina. U vreme zloglasnog turskog ropstva, ovim pismom se hrabriše i tešiše sveštenoslužitelji i monasi, po srpskim manastirima, učeći ćirilici svoja duhovna čeda, da bi se naučila hraniti se i krepiti slovom istine i svakom rečju koja izlazi iz usta Božijih. (Mt. 4,4)", kazao je mitropolit, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske.

Istakao je da je ćirilica za nepunih 12. vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja.

"Uza sve nauke i veštine, znanja i vrline, kojima nas je ćirilica vekovima učila, naučila nas je da nikada ne budemo isključivi prema drugim azbukama, naročito ne prema latinici. Otkriva se da negovati ćirilicu, kod Srba, između ostalog, znači, osposobljavati se za poštovanje i prihvatanje istinskih duhovnih i kulturnih vrednosti koje su iznedrili drugi narodi. Ovde se potvrđuje narodna mudrost: ko ne voli i ne čuva svoje neće umeti ni tuđe čuvati ni poštovati. Kroz vreme potvrdila nam se još jedna istina: koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu još više je ona čuvala nas", poručio je, između ostalog, mitropolit Joanikije.