Stejt department: Bez značajnih promena u poštovanju ljudskih prava u Crnoj Gori

PODGORICA - U najnovijem Izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima u prošloj godini, Crnoj Gori nije bilo značajnih promena u toj oblasti, a kao značajna kršenja prava, između ostalog, su navedeni kredibilni izveštaji o torturi ili okrutnom, nehumanom ili degradirajućem tretmanu ili kažnjavanju za koje su odgovorni vladini zvaničnici.

Navedeni su i ozbiljni problemi za nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja na slobodu izražavanja – uključujući pretnje nasiljem protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, rašireno rodno nasilje, trafiking ljudima, krivična dela nasilja ili pretnji nasiljem protiv pripadnika LGBTQ+ zajednice, te postojanje najgorih oblika dečjeg rada.

“Vlada je preduzela ograničene kredibilne korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda kršili ljudska prava”, navodi se u Izveštaju koji je sinoć objavio državni sekretar SAD Entoni Blinken.

Ocenjuje se da vlada nije poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, iako je to predviđeno Ustavom i zakonima.

“Pojedine nevladine i međunarodne organizacije i pravni eksperti tvrdili su da su na tužioce i sudije uticali politički pritisak, korupcija i nepotizam. Proces imenovanja sudija i tužioca bio je ispolitizovan”, stoji u Izveštaju, prenosi portal RTCG.

Navodi se i da je korupcija bila značajan problem u zemlji, a da vlada nije efikasno primenjivala zakon koji predviđa krivično kažnjavanje slučajeva korupcije među zvaničnicima.

Stejt department navodi da je Specijalno državno tužilaštvo gonilo slučajeve organizovanog kriminala i korupcije i da je sa Specijalnim policijskim odeljenjem preduzelo niz akcija tokom 2023. protiv visokih zvaničnika, uključujući “hapšenja ili podizanja optužnica za zloupotrebu položaja, stvaranje kriminalne organizacije i trgovinu drogom”.

Prema Izveštaju, izbori u Crnoj Gori su uglavnom bili fer i nije bilo zloupotreba i nepravilnosti.

Akcija za ljudska prava i druge nevladine organizacije za ljudska prava, kako se ističe u Izveštaju, kritikovali su nedostatak napretka u vladi kada je reč o krivičnom gonjenju ratnih zločina, kao i priznavanju žrtava i odšteti.

Bilo je i kredibilnih izveštaja da su vladini zvaničnici primenjivali torturu i druge okrutne, nehumane ili degradirajuće tretmane i kazne, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima dok je Crna Gora potpisnica i Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodi Stejt department, pozivajući se na izveštaje istaknutih nevladinih organizacija o policijskoj torturi osumnjičenih i prebijanjima u zatvorima i pritvornim centrima širom zemlje.

Navodi se i da je vlada krivično gonila neke policajce i zatvorske čuvare zbog prekoračenja ovlašćenja, ali da je bilo odlaganja u tim sudskim procesima, te da neki krivični procesi nisu rezultirali velikim kaznama. Akcija za ljudska prava, kako se navodi, primila je izveštaje da je upotreba torture rezultirala teškim fizičkim ili mentalnim povredama i patnjama.

Ističe se da su uslovi u zatvorima i pritvorima bili loši zbog prenatrpanosti i ograničenog pristupa zdravstvenoj nezi, a da je nasilje među zatvorenicima stalni problem.

Prema izveštajima, na koje se poziva Stejt department, nasilje u zatvoru pripisuje se dugogodišnjem konfliktu dve najveće organizovane kriminalne grupe u zemlji sa kojima su, prema nekim optužbama, sarađivali zaposleni u zatvoru.

U izveštaju se takođe ukazuje na tvrdnje organizacija za ljudska prava da su vlasti bile umešane u nelegalno prisluškivanje i nadzor, iako je to zabranjeno Ustavom i zakonima.

Kada je reč o slobodi izražavanja, uključujući i medija, Stejt department ocenjuje da je vlada to uglavnom poštovala, ali da tu slobodu “podriva rastući trend govora mržnje, verbalnih pretnji i uvreda protiv novinara i građanskih aktivista, targetiranje kritički nastrojenih medija i nerešeni napadi na novinare”.

Sami mediji, kako se ocenjuje u Izveštaju, izražavali su razne političke i društvene stavove i između ostalog kritikovali vladu.