Vijesti: Iz Crne Gore proteran državljanin BiH, pokušao da formira paradžemat

PODGORICA - Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB), u saradnji sa crnogorskom Upravom policije, sprečila je pokušaj uspostavljanja radikalne islamske mreže u Crnoj Gori, rečeno je nezvanično podgoričkim Vijestima iz vrha bezbednosnog sektora.

U okviru te akcije, iz zemlje je proteran državljanin BiH Haris Šundo, koji je u Plavu pokušavao da formira paradžemat - paralelnu versku zajednicu van okvira zvanične Islamske zajednice Crne Gore.

“To je jedna od poslednjih operacija koju su realizovali ANB i UP”, rekao je neimenovani sagovornik Vijesti. On tvrdi da je njihova brza i pravovremena reakcija u tom slučaju bila presudna za sveukupan bezbednosni ambijent u zemlji, oja je, kako kaže, zbog svoje otvorenosti izložena različitim bezbednosnim izazovima.

Iz Agencije na čijem čelu je Ivica Janović zvanično su kazali da u Crnoj Gori postoji nekoliko radikalnih selafijskih grupa podeljenih u više frakcija, koje se nalaze na različitim nivoima radikalizacije.

“U Crnoj Gori, do sada, nije izvršen teroristički napad u ime religije ili vere. Međutim, u Crnoj Gori egzistira nekoliko radikalnih selafijskih grupa podeljenih u više frakcija, koje se nalaze na različitim nivoima radikalizacije”, odgovorili su iz tajne policije.

ANB je saopštila da se “uočava međunarodna komponenta u aktivnostima pripadnika tih grupa i njihova fokusiranost na pokušaje širenja radikalnih ideologija”.

“Prevashodno na mlađu populaciju, kao i dalji nastavak radikalizacije pripadnika RAE populacije. Regionalno povezivanje radikalnih selafijskih grupa iste ideološke profilacije se ogleda kroz međusobne posete, povremene boravke radikalnih verskih propovednika iz regiona i dijaspore, formiranje lokalnih i regionalnih grupa na aplikacijama za enkriptovanu komunikaciju, deljenje propagandnog materijala i slično. Radikalni verski propovednici, od kojih su neki nakon izdržane kazne već na slobodi, imaju dominantni uticaj na selafijsku scenu u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru tajnne službe na set pitanja o prisutnosti radikalnih mreža u Crnoj Gori, ai i na ona o Harisu Šundu.

Međutim, naveli su, kako u Crnoj Gori nema istaknutih lokalnih propovednika, radikalne selafijske strukture se, u zavisnosti od ideološke orijentacije, oslanjaju na propovednike iz država regiona.

Izvor iz vrha bezbednosnog sektora pojasnio je da su tajna i javna policija utvrdile da je evidentna prisutnost većeg broja propovednika koji deluju izvan Islamskih zajednica i koji su protokom vremena ostvarili veliki uticaj, posebno u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosmetu.

“Ako se zna da je prihvatanje radikalnih stavova ključni faktor u daljoj radikalizaciji, neophodno je problem rešavati u početnoj fazi, jer ukoliko to izostane jedan broj lica će ući u začarani krug iz kojeg nema povratka. Prepoznajući ove probleme obaveštajno-bezbednosni sektor Crne Gore je u kontinuitetu angažovan na sprečavanju svih vidova devijacija koje mogu doprineti daljoj radikalizaciji. Kroz čitav niz preventivnih aktivnosti do sada je uspevao da se izbori sa problemima radikalizacije koja vodi ka terorizmu iako je svestan da zbog regionalnih uticaja taj problem nije moguće u potpunosti iskoreniti ali je moguće delovati kako bi se držao na društveno prihvatljivom nivou”, kazao je isti izvor.

Sagovornik Vijesti iz bezbednosnog sektora objasnio je da je boravak Šunda u Crnoj Gori detektovan nakon prošlogodišnjih antiterorističkih akcija bezbednosnih službi u Srbiji.

Taj državljanin BiH, iz Srbije je deportovan nedugo posle terorističkog napada ispred izraelske ambasade u Beogradu, 29. juna 2024. godine. Tog dana Miloš Žujović je ranio pripadnika tamošnje Žandarmerije Miloša Jevremovića.

Žujović, koji je nakon prelaska u islam uzeo ime Sabahudin, navodno je bio povezan sa vehabijskim pokretom i preselio se u Novi Pazar, skupa sa suprugom B. Ž., poreklom iz Plava.

Dan nakon napada u kome je Žujović ubijen, podsećaju Vijesti, pretreseno je nekoliko objekata, a među njima i stan u kom je Šundo boravio u Srbiji. Osim njega tada su privedeni Igor Despotović i Kemal Begović, preneli su tada regionalni mediji, pozivajući se na izvore iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Tada je objavljeno da Šundo, koji je poreklom iz Goražda, nije imao dozvolu za boravak u Srbiji i da će zbog toga biti deportovan nazad u BiH, što je učinjeno.

Sredinom jula prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da nije utvrđeno da postoji šira organizacija koja je učestvovala u pripremi terorističkog akta u kome je teže povređen pripadnik Žandarmerije.

Prema saznanjima crnogorskog bezbednosnog sektora, Šundo je pre nego je došao u Plav, duže boravio i u Raško-polimskoj oblasti, odakle je nakon pomenutog napada, deportovan u BiH.

Iz bezbednosnog sektora Crne Gore nezvanično su kazali i do kakvih su sve podataka došli operativci tajne policije, tokom realizacije jedne od poslednjih aktivnosti.

“Poznato je da među vehabijama u Plavu, koje je Haris Šundo okupio bilo i onih koji su pripadali grupi plavskih vehabija, Omara Redžepagića i Džemala Canovića, koji su se priključili ISIL-u u Siriji. Nakon propasti ISIL-a, Omar Redžepagić je završio u kurdskom zatvoru, dok se za Džemala Canovića smatra da je poginuo boreći se na strani ISIL-a”, rekao je isti sagovornik Vijesti.

Izvor iz vrha bezbednosnog sektora objasnio je da su radikalne islamske mreže naglašeno zainteresovane za Ulcinj, a najavio je i nastavak akcija na eliminaciji pretnji.

“Pored Plava, regionalne radikalne mreže pokazuju pojačano interesovanje za Ulcinj, koji nije samo interesantan turističkim investitororima. Njihovo prisustvo i delovanje je u fokusu bezbednosnih službi i za očekivati je nastavak akcija na eliminaciji pretnji. Naglašavam, pravovremena reakcija crnogorskih službi u ovom slučaju izuzetno je važna za sveukupan bezbednosni ambijent”, kazao je izvor Vijesti i istakao da je područje Zapadnog Balkana i dalje opterećeno prisustvom velikog broja radikalnih mreža među kojima i onih koje se, zbog pridruživanja njihovih članova ISIL-u tokom rata u Siriji, povezuju sa ovom terorističkom organizacijom.

“Islamske zajednice prepoznaju ovaj problem, ali izostaje njihova veća uključenost po dubini u sprečavanju prvenstveno radikalizacije mladih osoba. Nije to jedina aktivnost kojoj bi trebalo posvetiti pažnju”, kazao je sagovornik Vijesti.