Ifimes: Izbori u Belorusiji odlučujuća prekretnica u političkom životu te zemlje

LJUBLJANA - Predsednički izbori u Belorusiji, koji će se održati 26. januara, predstavljaju odlučujuću prekretnicu u političkom životu te zemlje, koja je usprkos svim izazovima održala sigurnost i stabilnost i ostvarila zavidan nivo ekonomskog rasta, ocenio je u Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane u analizi "Predsednički izbori u Belorusiji 2025: Nova faza društveno-političkog i ekonomskog razvoja zemlje".

Pravo glasa na ovim izborima, ima 6.913.965 državljana Belorusije i taj proces može da se opiše kao narodni referendum o načinu na koji će se voditi zemlja u narednom periodu.

Ovi izbori će dovesti do nove faze društveno-političkog i ekonomskog razvoja u istoriji Belorusije, koju karakterišu stabilnost i ekonomski razvoj, uprkos zapadnim sankcijama i ratu u susednoj Ukrajini.

Građani Belorusije nadaju se da će izbor predsednika SAD Donalda Trampa dovesti do početka strateškog dijaloga sa Zapadom i do ublažavanje uvedenih sankcija, dok analitičari očekuju, da će aktuelni predsednik Aleksandar Lukašhenko osvojiti između 80-85 odsto glasova birača.

Što se tiče programa kandidata, Lukašenko fokusira se na kontinuitet i politiku velikih projekata u infrastrukturi, industriji i ekonomskom razvoju, obećavajući da će se ekonomski rast nastaviti u narednih pet godina.

On takođe obećava nastavak nezavisne beloruske spoljne politike, koja daje prioritet ravnoteži odnosa između velikih sila, posebno Rusije i SAD, kao i politiku dijaloga sa susednim zemljama.

Za Lukašenka, rat u Ukrajini predstavlja stratešku dilemu, jer iako je Belorusija bliski saveznik Rusije, država je i dalje izložena međunarodnim sankcijama, uprkos stalnom pozivanju Ukrajine i Rusije da svoje sporove reše mirnim putem.

Opozicioni kandidati mogli bi da iskoriste ove izazove, kako bi slali kritike na račun Lukašenka, prikazujući ga kao arhitektu sve veće izolacije Belorusije i ekonomskih poteškoća koje će da uslede, a sa druge strane mogu i da iskoriste krizne situacije u susedstvu, kako bi istakli "negativne posledice" Lukašenkovog održavanja ravnoteže odnosa između Rusije i Zapada.

Lukašenko, s druge strane, može da pokuša da ove krize uokviri u sigurnosni narativ, prikazujući sebe kao čuvara mira i zaštitnika od spoljnih pretnji još od svog prvog mandata 1994.godine, gde je uvek davao prednost suverenitetu Belorusije.

Blizina ukrajinskog sukoba daje mu dovoljno argumenata, da se pozicionira kao garant nacionalne sigurnosti i stabilnosti, što bi moglo biti pozitivno prihvaćeno kod velikog dela biračkog tela zabrinutog za stabilnost i prosperitet svoje zemlje.

Istovremeno, navodi se, Lukašenko je pozvao belorusku opoziciju na Zapadu, da se vrati u zemlju i učestvuje u izbornom procesu.

Ifimes dalje navodi da kako se približavaju predsednički izbori, ove krize postavljaju Belorusiju pred svojevrsnu raskrsnicu.

Ekonomska i politička stabilnost zemlje, socijalna kohezija i međunarodni odnosi su sudbonosni za njenu budućnost, a Lukašenkova sposobnost, da upravlja ovim složenim pitanjima je glavni razlog birača za njegov ponovni izbor za predsednika.

Većinsko razmišljanje među biračima je, dodaje se, da je dosadašnji kurs vođenja i pozicioniranja države ispravan - građani su zainteresovani da se zaustavi rat u Ukrajini i da Belorusija ostane oaza mira i stabilnosti.

Institut podseća da su SAD vrlo zabrinute zbog kineskih ambicija u Belorusiji kao što je osnivanje Kinesko-beloruskog industrijskog parka "Great Stone" 2015.godine, koji je posebna ekonomska zona u Belorusiji, na osnovu međuvladinog sporazuma između Kine i Belorusije.

Taj park nudi jednostavan pristup međunarodnim autoputevima, međunarodnim železnicama i međunarodnom aerodromu Minsk, a namenjen je visokotehnološkim industrijskim i poslovnim aktivnostima, uključujući istraživanje i razvoj, proizvodnju i montažu, skladištenje i logističke objekte.

Park nudi investitorima poreske olakšice, besplatni carinski režim sa zemljama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), uključujući Rusiju i Kazahstan i on je kao projekat saradnje "Pojas i put" najveća kineska zona prekomorske ekonomske i trgovinske saradnje u smislu planirane površine i nivoa saradnje.

Državama članicama EAEU potrebne su kineske investicije i tehnologije za digitalizaciju i održavanje ekonomskog rasta, a severni krak digitalnog puta svile ide prema Rusiji i završava se u Belorusiji, što će biti, ocenjuje se dodatan razlog nove administracije SAD da prekine taj put u Belorusiji, pre nego što stigne u EU.

Kao dokaz velikog diplomatskog zanimanja SAD su tražile od Belorusije, da odobri povećanje broja američkog diplomatskog osoblja u ambasadi u Minsku, što je nedavno potvrdio Lukašhenko na marginama sastanka vrhovnog Evroazijskog ekonomskog saveta (Supreme Eurasian Economic Council).

Analitičari očekuju da će dolazak Trampa otvoriti novu fazu u odnosima Belorusije i SAD - Belorusija računa na akcije nove američke administracije u odnosu prema Rusiji i Ukrajini, što omogućava da se izvuče iz diplomatske izolacije bez značajnih ustupaka s njene strane, jer ona nije u ratu sa Ukrajinom, već je samo neka vrsta kolateralne žrtve sukoba Zapada sa Rusijom.

U stvari, Minsk se iskreno nada da će Trump održati svoju reč o okončanju ukrajinskog rata i smirivanju američko-ruskih tenzija.

Eventualni poraz Ukrajine imao bi negativan učinak na samostalnost i suverenitet države, jer bi se tako stvorili uslovi za aktivniju militarizaciju istočnog krila NATO-a, uz povečan rizik za Minsk odnosno mogućnost da se Moskvi otvori put da dodatno proširi svoje prisustvo u Belorusiji.