Milatović i Milanović u martu "peglaju" odnose Crne Gore i Hrvatske

PODGORICA - Predsednik Hrvatske Zoran Milanović doputovaće, na poziv crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, u zvaničnu posetu Crnoj Gori u martu, saznaje podgorički Dan iz diplomatskih izvora.

Ova poseta, prva je nakon značajnog zaoštravanja odnosa između dveju država i biće prilika da se analizira stanje bilateralnih odnosa i pokušaju pronaći rešenja za ključne probleme koji već mesecima opterećuju saradnju Podgorice i Zagreba.

Poseta predsednika Milanovića Crnoj Gori u martu mogla bi predstavljati važan korak ka normalizaciji odnosa i smanjenju tenzija. Očekuje se da će tokom susreta Milanovića i Milatovića biti razmotrena sva sporna pitanja, uključujući i pitanje crnogorskih evropskih integracija, na koje Hrvatska može imati značajan uticaj.

Iako je malo verovatno da će svi problemi biti rešeni tokom jedne posete, ovaj susret će biti test za obe strane – da li postoji realna volja za saradnju ili će političke podele nastaviti da dominiraju odnosima između Podgorice i Zagreba.

Odnosi između Crne Gore i Hrvatske znatno su se pogoršali nakon što je Skupština Crne Gore 28. juna 2024. godine usvojila Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen. Dok su u Podgorici tvrdili da je ovaj akt isključivo usmeren na osudu istorijskih zločina, zvanični Zagreb je rezoluciju protumačio kao provokaciju i pokušaj narušavanja dobrosusedskih odnosa.

Kao odgovor, Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je 25. jula 2024. godine proglasilo trojicu visokih crnogorskih zvaničnika – predsednika Skupštine Andriju Mandića, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića – personama non grata. Hrvatske vlasti navele su da su oni "sistemski delovali na narušavanju dobrosusedskih odnosa i kontinuirano zloupotrebljavali Republiku Hrvatsku u unutrašnje političke svrhe".

Ovo je bio presedan u diplomatskim odnosima dviju zemalja, jer je prvi put jedna od njih primijenila ovako oštru mjeru protiv visokih zvaničnika druge države. Odluka je u Podgorici primljena sa negodovanjem, a deo političke javnosti u Crnoj Gori optužio je hrvatsku vlast za umešanost u unutrašnju politiku.

Svesne negativnih posedica po bilateralne odnose, obe države su u januaru 2025. godine pokrenule zvanične pregovore na nivou državnih sekretara. Prvi sastanak održan je 27. januara, a obe strane su naglasile važnost nastavka dijaloga i redovne komunikacije.

Jedan od najznačajnijih aspekata odnosa između Crne Gore i Hrvatske odnosi se na proces pristupanja Evropskoj uniji. Kao članica EU, Hrvatska ima važan uticaj na tempo i uspeh crnogorskih evropskih integracija.

U decembru 2024. godine, tokom međuvladine konferencije u Briselu, Hrvatska je bila jedna od država koje nisu dale zeleno svetlo za zatvaranje poglavlja 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Zagreb je insistirao da Crna Gora treba da uskladi svoje spoljnopolitičke stavove sa EU, posebno u odnosu prema sankcijama Rusiji.

Takođe, Hrvatska je jasno stavila do znanja da će pažljivo pratiti pitanja pravosuđa i borbe protiv korupcije, koja su i dalje problematična u pristupnim pregovorima Podgorice sa Briselom.

Tokom Samita Brdo–Brioni u oktobru 2024. u Tivtu, predsednik Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je nastalu krizu, naglasivši da on lično nije učestvovao u odluci o proglašenju persona non grata.

"Odnosi Hrvatske i Crne Gore su dobri, ali ne mogu poreći da je ova situacija izazvala tenzije. Što se tiče Rezolucije o Jasenovcu, po meni je bila potpuno nepotrebna. Ne vidim čemu služi u ovom trenutku – rekao je Milanović, dodajući da je odluka Zagreba da zabrani ulazak crnogorskim zvaničnicima "nešto što je doneto bez njegovog učešća".

Pored političkih trzavica, odnose Crne Gore i Hrvatske opterećuje i više dugogodišnjih bilateralnih sporova.

Hrvatska traži da joj se isporuči školski brod "Jadran", koji se trenutno nalazi u Crnoj Gori. Zagreb tvrdi da je brod izvorno pripadao hrvatskoj mornarici, dok Podgorica insistira na tome da je reč o imovini Crne Gore.

Iako je pitanje razgraničenja na poluostrvu Prevlaka privremeno regulisano Sporazumom iz 2002. godine, zvaničan pravni status ove teritorije i dalje nije konačno rešen, što povremeno izaziva tenzije.

Hrvatska zajednica u Crnoj Gori godinama ukazuje na nedostatak institucionalne podrške za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta, što je tema koja Zagrebu ostaje prioritetna u bilateralnim odnosima, piše Dan.