Grlić Radman: Hrvatima u BiH uskraćena su osnovna prava

DEJTON - Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman upozorio je u petak uveče na zasedanju parlamentarne skupštine NATO u američkom gradu Dejtonu da su prava Hrvata u BiH ugrožena zbog diskriminacije u izbornom procesu i apelovao je da se otklone te anomalije kako bi se odnosi u BiH stabilizovali.

Grlić Radman bio je među govornicima na otvaranju višednevnog zasedanja parlamentarne skupštine NATO koje je jednim delom posvećeno 30. godišnjici potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine kojim je okončan troipogodišnji rat u BiH, prenosi HINA.

Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova je podsetio da je Hrvatska bila među prvim zemljama koje su priznale BiH kao nezavisnu i suverenu državu i pružila je podršku i utočište za više od milion izbeglica i prognanih lica.

"Hrvatska je svojim vojnim angažovanjem pomogla da se preokrene tok rata u BiH što je na kraju i dovelo do mirovnih pregovora i potpisivanja Dejtonskog sporazuma koji nikada ne bi bio postignut bez Hrvatske. To je istina o Dejtonu", rekao je šef hrvatske diplomatije.

On je istakao da mir koji je uspostavljen 1995. godine nije doneo očekivanu stabilnost ni pomirenje u BiH koja se sada suočava sa izazovima separatizma, ali i unitarizma koji su izvor stalnih kriza.

Upozorio je da Hrvatima u BiH nisu zagarantovana njihova legitimna prava, a kao dokaz je naveo da Hrvati čak četiri puta nisu bili u prilici da izaberu svog člana Predsedništva BiH, uprkos presudi Ustavnog suda kojom je to traženo.

Grlić Radman je podsetio da je duh Dejtonskog mirovnog sporazuma značio da svaki narod može da bira svoje legitimne predstavnike u vlasti ali Hrvati to nisu mogli.

"Legitimnost proističe iz poverenja zajednice, a nije stvar matematičke većine", kazao je Grlić Radman podsećajući da je Željko Komšić u četiri navrata izabran u Predsedništvo BiH zahvaljujući glasovima Bošnjaka.

Na kraju je rekao da "strani intervencionizam neće doneti stabilnost" i da će "uništiti balans u deljenju moći između tri konstutitivna naroda".