Ognjen Tadić: Referendum o Dodiku potvrdio bi Dejtonski sporazum i odbio napade Šmita

BANJALUKA - Savetnik Milorada Dodika, pravnik Ognjen Tadić, ocenio je danas da bi referendum, koji je Dodik najavio nakon što mu je Centralna izborna komisija (CIK) BiH oduzela mandat predsednika Republike Srpske (RS), u političkom smislu potvrdio Dejtonski mirovni sporazum, a da bi u simboličkom smislu bio izraz demokratske volje koja bi, kako očekuje, potvrdila politiku rukovodstva RS.

Tadić je rekao da će danas biti održana sednica kolegijuma Narodne skupštine Republike Srpske i da javnost očekuje da će na sledećoj sednici parlamenta biti doneta odluka o datumu održavanja referenduma.

"Nakon toga počinje paralelno funkcionisanje dva procesa - na jednoj strani RS pokušava da sačuva svoje institucije i odbije napade Visokog predstavnika Kristijana Šmita koji, s druge strane, pokušava da izvrši dodatni pritisak na organe BiH kako bi preko njih ovladao RS, iako nema nikakav papir koji bi mu dao pravo za to", rekao je Tadić za RTS.

Komentarišuči to što deo javnosti najavljeni referendum vidi kao izjašnjavanje faktički o otcepljenju RS, Tadić je rekao da se još ne zna referendumsko pitanje i da, ako bude ono o čemu je Dodik govorio, to onda neće biti referendum o otcepljenju, nego o potvrđivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma i odbijanju napada na taj sporazum koji su, kako je naveo, započeli od dolaska Šmita u avgustu 2021. godine.

On je kazao da bi u simboličkom smislu referendum bio izraz demokratske volje koja bi, kako očekuje, potvrdila politiku rukovodstva RS i dala legitimitet predsedniku RS da, bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalazi, i dalje bude na toj funkciji.

Tadić je rekao da postoji i "real-politički momenat" održavanja refenduma imajući u vidu da su sledeće godine redovni izbori i provera o tome da li je vođena dobra politika RS.

"Nama je izuzetno važno da RS pokaže da je imuna na odluke uzurpatora funkcije visokog predstavnika, Kristijana Šmita. Tako da na sva ta tri polja taj eferendum ima svoju opravdanost, ukoliko Narodna skupština odluči da ga sprovede", kazao je Tadić.

Na pitanje da li postoji način da se u RS organizuju novi predsednički izbori bez pristanka Dodika i njegove stranke, Tadić je rekao da je nelegitiman bilo kakav izborni proces koji se ne organizuje u skladu sa standardnim principima i da će to biti glavni problem s kojim će se suočiti svako ko bude pokušao da organizuje izbore.

"Svako ko učestvuje na takvim izborima iz RS mora da shvati da time ne radi protiv Dodika, nego za Šmita. Izborna komisija će 2026. svakako raspisati redovne izbore, na kojima će očigledno biti problem učešće Milorada Dodika, pa se postavlja pitanje razloga da neko iz RS u ovih deset meseci učestvuje u procesu koji vodi Šmit i da izgubi obraz pred svim građanima RS, a za manje od godinu dana imaće priliku da učestvuje u izborima", rekao je Tadić.

On je ocenio da nije politički mudro i da je taktični pogrešno to što deo opozicije nije prihvatio Dodikov poziv o formiranju vlade nacionalnog jedinstva i da taj deo opozicije misli da je rušenje Dodika dobra politika, pa i po cenu da Srpskom ovlada Šmit.

Na pitanje da li se može govoriti o egzistencijalnoj krizi RS, Tadić je rekao da neki priželjkuju takvu krizu, ali da život u RS sasvim normalno teče, a da o tome da li postoji bezbednosna kriza treba da vode računa Beograd i Zagreb kao potpisnici Dejtonskog mirovnog sporazuma pored kojih je, kako kaže, Šmit "prošao i ušao u BiH".

On je kazao da BiH nije imala snage ni mogućnosti da spreči Šmita da se pojavi u Sarajevu, a da se vide efekti svih nastojanja RS da to partikularno radi.

"Svi shvataju da Šmit nije Visoki predstavnik, ali da bi on i formalno bio poteran i da bi prestao da izaziva bezbednosnu, egsistencijalnu i krizu Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisnice tog dokumenta, a to su i Srbija i Hrvatska, treba da učine više", rekao je Tadić.

Govoreći o očekivanjima Banjaluke od Beograda u trenutnoj situaciji, Tadić je rekao da se od svih očekuje podrška Dejtonskom sporazumu i "ništa više od toga" i naglasio da Banjaluka, RS i njeni organi u BiH neće izazvati bilo koju situaciju koja bi napravila probleme ni Srbiji ni Hrvatskoj.

Komentarišući to što ga sarajevski mediji kritikuju zbog izjave da je Šmit strani uzurpator i da se jedino može pobediti ''Gavrilovim principom'' i da su to opisali kao pretnju Šmitu, Tadić je kazao da reakcije na tu izjavu govore da političko Sarajevo želi da se ponovi 1914. godina i da to bude povod za novu "noć veštica" kada su u Sarajevu paljene srpske radnje, a Srbi hapšeni i terani u logore.

"Nadajući se da bi time bio zapaljen Dejtonski mirovni sporazum koji oni zovu 'ludačkom košuljom'. Političko Sarajevo je zbog ove moje izjave, koja se simbolički zbog imena veže se za političke principe, pokazalo želju da izgore Dejtonski sporazum i BiH, kakvu znamo, pa makar povod bila i nesrećna sudbina Kristijana Šmita koju ni na koji način ne priželjkujem", rekao je Tadić.

Na pitanje o roku u kojem Sud BiH treba da odluči o zahtevu da se zatvorska kazna za Dodika zameni novčanom, Tadić je objasnio da se prema propisima u BiH to rešava po automatizmu i da nije u nadležnosti suda da odlučuje da li će dopustiti ili ne zamenu zatvorske kazne novčanom, i dodao da po zakonu o tome odlučuje onaj na koga se kazna odnosi.

"Izjavom da želi zatvorsku kaznu zameniti novčanom prestaje bilo kakva priča o tome da bi bilo ko mogao ili trebalo da uhapsi Dodika i da ga uputi na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora", rekao je Tadić.