Blagojče Atanasovski: Put evropskih integracija Severne Makedonije u ćorsokaku

SKOPLJE - Makedonija je u ćorsokaku na putu evropskih integracija, nakon što je postavljen uslov da se bez Bugara u Ustavu nema ni otvaranja prvog poglavlja sa Evropskom unijom.

Politički analitičar Blagojče Atanasovski u izjavi za skopsku Večer kaže da ne postoji mogućnost da se proces pomeri napred, odnosno da se zaobiđu odredbe takozvanog francuskog predloga u ovoj konstelaciji odnosa sa političkim elitama i u Makedoniji i u Bugarskoj, koje iz dana u dan sve više zaoštravaju odnose između dve susedne zemlje.

Iako se lokalni jesenji izbori u Makedoniji tradicionalno fokusiraju na pitanja svakodnevnog života: infrastrukturu, urbanizam, javne usluge, nije isključeno da će proces evropskih integracija i odnosi sa Bugarskom biti teme u izbornoj kampanji. U periodu kada su pregovori sa EU na osetljivoj raskrsnici, a političke elite utvrđuju svoje stavove o ustavnim amandmanima, postavlja se pitanje: Da li će „evropska agenda“ biti stavljena u drugi plan do oktobra, ili će izborna atmosfera zadržati ili čak ojačati svoju relevantnost u javnom diskursu.

Atanasovski kaže da je evropska agenda potpuno odbačena iz agende vlade i opozicije, može se samo „ojačati“ ako uđe u retoriku stranaka za dnevnu političku kampanju, za međusobno optuživanje ko je više doprineo blokiranim evropskim integracijama.

"Makedonija je u ćorsokaku u pogledu svog puta evropskih integracija, odnosno postavili smo uslov bez kojeg se to ne može učiniti: uključivanje Bugara u Ustav kako bi se otvorilo prvo poglavlje sa Evropskom unijom. Da li će evropske integracije biti 'tema dana' na lokalnim izborima na jesen potpuno je nebitno za članstvo Makedonije u EU, odnosno, to bi bilo samo za dnevnopolitičku upotrebu – za optuživanje dominantnih političkih partija „ko je izdajnik, a ko patriota“, kaže on.

U suprotnom, ukazuje, ne postoji mogućnost da se proces pomeri napred, odnosno da se zaobiđu odredbe takozvanog francuskog predloga u ovoj konstelaciji odnosa sa političkim elitama i u Makedoniji i u Bugarskoj, koje iz dana u dan sve više zaoštravaju odnose između dve susedne zemlje.

Početkom prošlog meseca, Evropski parlament je usvojio rezoluciju o napretku Makedonije ka EU, prvi takav izveštaj u skoro tri godine. U njoj je izražena podrška, ali su istaknute i ključne zabrinutosti: potreba za suštinskim reformama, posebno u pravosuđu, borba protiv korupcije i jačanje vladavine prava, kao i sprovođenje ustavnih promena vezanih za bugarsku manjinu.

Najkontroverzniji deo izveštaja je ponovljeno „brisanje“ formulacije „makedonski jezik i identitet“, pitanje koje stvara snažne reakcije u makedonskom društvu i političkoj eliti i koje je direktno povezano sa bugarskom blokadom i zahtevima Sofije.

Poznat je stav makedonskog premijera Hristijana Mickoskog da neće izvršiti ustavne promene koje traži Sofija ukoliko ne postoji jasna garancija EU da će to biti poslednje bilateralno pitanje za Makedoniju.

EU je prvi put zvanično razdvojila procese Albanije i Makedonije zbog blokade, pri čemu Albanija nastavlja da otvara poglavlja, dok je makedonski put zamrznut, piše Večer.

Postoji snažno upozorenje stručnjaka i poslanika Evropskog parlamenta da moderna evropska agenda ne sme biti ugrožena bilateralnim pitanjima, ali i da poverenje javnosti u proces EU opada zbog brojnih ustupaka bez stvarnog napretka.

Neki analitičari takođe upozoravaju na povećan uticaj trećih zemalja, na štetu evropskih integracija.