Crna Gora: Ozdravljenje i pomirenje zajednice je moguće kroz dijalog

PODGORICA  - Društveni dijalog, koji treba da bude otvoren za sve i u kojem su svi dobrodošli, ne treba nužno da rezultira određenim dogovorom, već je suština da se razgovara, saslušaju drugi i njihovi argumenti.

To je poručeno u zajedničkoj izjavi protojereja – stavrofora Gojka Perovića, aktiviste za ljudska prava Aleksandar Saša Zekovića i građanskog aktiviste Vojina Grubača.

Oni su razgovarali o društvenim prilikama u zemlji i pitanjima koja opterećuju i duboko polarizuju Crnu Goru i pozvali Vladu Crne Gore da donose odluku o obrazovanju komisije za identifikaciju lokacija prikrivenih grobnica iz Drugog svetskog rata i poratnog perioda.

"Da bismo krenuli u pravcu sloge i jedinstva sigurno bi bilo lakše kloniti se jednostranih iskaza i svega što dodatno povređuje potomke žrtava masovnih zločina, ali je važno i potrebno podsticati i voditi zdrave razgovore koji bi mogli da pomognu u rešavanju ključnih pitanja našeg vremena", navodi se u zajedničkoj izjavi i ističe:

"Društveni dijalog, koji treba biti otvoren za sve i u kojem su svi dobrodošli, ne treba nužno da rezultira određenim dogovorom. Suština je da se razgovara, saslušaju drugi i njihovi argumenti. Tako se humanizuje strana koja se čini protivnom ili protivničkom. Bolje razumevanje i drugih i sebe, sve nas odmiče od jednostranih narativa i delovanja".

Navodi se da je, uz druge verske zajednice i uvažavanje civilnog društva, Srpska pravoslavna crkva takođe poželjan, značajan i dobrodošao akter u prevazilaženju brojnih savremenih pitanja i nedoumica.

"Decenijama, a poslednjih godina naročito, među nama postoji tendencija nipodaštavanja, blaćenja, iseijavanja i svakojakog etiketiranja svakog ko ima drugačije mišljenje od nas samih", poručuje se u zajedničkoj izjavi.

U Crnoj Gori, o prošlost se, navodi se i dalje emotivno raspravlja što, uz uključenje ideoloških matrica i politizaciju, pogoduje daljim podelama.

"Brojni su pokušaji nenaučne i negativne revizije prošlosti i kompromitovanja dostignuća u određenim istorijskim epohama. Na drugoj strani prisutno je i podcenjivanje uloge i žrtve partizanskog pokreta u borbi protiv okupatora i oslobođenju zemlje, ali i istovremeno i ideološki pristrasan odnos prema tom istom pokretu, koji se idealizuje uz potpuno zanemarivanje dogođenog političkog nasilja i institucionalizacije kršenja ljudskih prava što ih je nametnuti revolucionarni sistem proizveo", navodi se i ukazuje:

"To se odražava i na odnos prema civilnim i nevinim žrtvama Drugog svetskog rata, poratnog perioda i socijalističke revolucije u celini. Decenijama se čeka na njihovo priznanje i dostojanstvenu sahranu posmrtnih ostataka. Zanemarivanje istine i činjenica, stvara, kod većine građana, bes i revolt, uz jačanje govora mržnje, retoričkog i drugih vrsta nasilja".

U takvim okolnostima, ističe se u zajedničkoj izjavi, događaju se i apsolutno neprihvatljivi i opasni napadi na medijske radnike i novinare.

"Slobodni mediji zaslužuju najveće uvažavanje jer pomažu da se na prošlost Crne Gore gleda i iz perspektive ljudskih prava što inače uporno izostaje".

Ukazuje se i na to da postsocijalističke, postreferendumske, pa ni politike nakon avgusta 2020. godine nisu iskoristile puni potencijal odbrane i afirmisanja ljudskih prava.

"Nije osnažena građanska i solidarnost u društvu. jesu ni dostojanstveno zbrinuti svi mrtvi", navodi se u izjavi i dodaje da je prošlost, uz sve rizike koji neminovno postoje i stvarni su, važno sagledati u celini.

To, ističe se, podrazumeva i mračne strane i događaje, obeležene zločinima, a koji su i dalje praćeni tabuima i obavijeni velom tajne.

"Zato u aktuelnom trenutku i kontekstu treba prestati sa opravdanjem poricanja, minimiziranja i prikrivanja ozbiljnih kršenja ljudskih prava u prošlosti. U tom smislu, cenimo da je mudrije i plodonosnije, dijalog početi na temu utvrđivanja stratišta i imena nevino postradalih, pre nego verbalnim sukobima oko proglašavanja heroja sa jedne ili druge, ideološke i ratne strane, ma u kom od bratskih sukoba naših predaka".

Trojica sagovornika smatra da je odgovornost na državnim i lokalnim vlastima da ispune svoju dužnost poštovanja i promovisanja ljudskih prava i jačanja unutrašnjih integracija u Crnoj Gori. Kroz saradnju sa naučnim institucijama i civilnim društvom treba obogatiti razumevanje i prošlosti i ljudskih prava. A društvena kohezija bez učešća i verskih zajednica nije moguća, niti je održiva.

"Ozdravljenje i pomirenje zajednice je moguće kroz dijalog, demokratizaciju sećanja, objektivne i nepristrasne naučne argumentovane diskusije o prošlosti i svim njenim kontroverznim i spornim pitanjima i temama a koje bi pomogle javnosti da se bolje razume i prihvati prošlost. Nasuprot takvog delovanja stoji buka jednostranosti", ističe se u izjavi koju su potpisali Gojko Perović, protojerej – stavrofor, paroh podgorički, Aleksandar Saša Zeković, aktivista za ljudska prava, član Građanske inicijative “21. maj” i

Vojin Grubač, direktor NVO “Centar za realnu politiku” i publicista.