Horozović: Od mina još nije očišćeno 1,57 odsto teritorije BIH

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina i dalje spada u red zemalja koje se suočavaju sa velikim minskim problemom, a minska opasnost trenutno se procenjuje na 802,57 kilometara kvadratnih, što predstavlja 1,57 odsto ukupne njene površine, izjavio je Direktor Centra za uklanjanje mina u BiH (BHMAK) Enis Horozović.

"To u suštini znači da u BiH postoji veliki broj ugroženih zajednica koje su suočene sa problemom zaostalih mina i drugih eksplozivnih sredstava", naveo je Horozović, prenosi Srna.

Horozović je rekao da u 1.261 ugroženoj zajednici u BiH živi više od 93.000 stanovnika, a u operativnoj bazi podataka BHMAK-a nalaze se 8.544 aktivna minska zapisnika, dok je od početka procesa deminiranja očišćeno 10.560 takvih područja.

Prema njegovim rečima, zapisnici često ne sadrže dovoljno precizne podatke o lokaciji, obliku i rasporedu mina, a dodatne poteškoće predstavlja i promenjena konfiguracija terena.

On je ukazao da su od 1996. do kraja juna 2025. godine demineri vratili na bezbedno korišćenje ukupno 3.379 kilometara kvadratnih površine, pri čemu je pronađeno i uništeno 76.458 protivpešadijskih mina, 8.841 protivtenkovska mina i 71.876 komada neeksplodiranih ubojitih sredstava.

"U protekloj godini stanovništvu su vraćena 15,42 kilometra kvadratna površine, a u prvih šest meseci ove godine 20 kilometara kvadratnih", naveo je Horozović.

On je dodao da se trenutno aktivnosti deminiranja sprovode na 43 sumnjiva područja ukupne površine od oko 72 kilometra kvadratna.

Horozović je rekao da je BiH na 18. sastanku zemalja potpisnica Konvencije o zabrani mina dobila odobrenje za produženje roka za ispunjenje obaveza, koji ističe ove godine, do marta 2027. godine, ali da će biti podnesen novi zahtev za produženje, budući da nije realno očekivati da će preostalih 802,57 kilometara kvadratnih biti očišćeno u tom roku.

Prema Zakonu o deminiranju u BiH, sredstva za sprovođenje plana deminiranja obezbeđuju se iz donatorskih fondova, budžeta institucija BiH, entiteta i drugih izvora.

Ukupna sumnjiva površina u BiH iznosi 802,57 kilometara kvadratnih, od čega se 650,28 nalazi u Federaciji BiH, a 152,29 u Republici Srpskoj, dok na teritoriji distrikta Brčko nema sumnjivih područja, navodi Srna.