Vojo Laković: Bekstvo Miloša Medenice i Lidije Mitrović moglo je biti sprečeo

PODGORICA - Zbog bekstva od pravde dvoje osuđenih, Miloša Medenice, sina bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice i bivše specijane državne tužiteljke Lidije Mitrović, u Crnoj Gori još niko nije podneo ostavku niti je premijer Milojko Spajić nekoga smenio, iako je to bio zahtev šefa države Jakova Milatovića.

Bekstvo Medenice, koji je prvostepenom presudom osuđen na 10,2 godina zatvora kao šef organizovane kriminalne grupe, a potom i Mitrovićevićeve, osuđene pravosnažno na sedam meseci zatvora, deo crnogorske javnosti smatra istorijskom brukom bezbednosnog sektora. I za Medenicom i za Mitrovićevom raspisane su međunarodne poternice.

Doktor prava i stručnjak za bezbednost Vojo Laković saopštio je u Jutarnjem programu „Dobro jutro Crna Goro“ da je bekstvo osuđenih Miloša Medenice i tužiteljke Lidije Mitrović moglo biti prevenirano da je bilo volje i želje. Prema njegovim rečima, zatajili su svi – od ANB-a, preko bezbednosnog, pa do tužilačko-pravosudnog sektora.

Kaže i da se mora raditi na ozdravljenju celog sistema, jer je „u rasulu“. Ministar unutrašnjih poslova može biti političar, kaže Laković, ali svi ispod njega moraju biti surovi profesionalci. Ističe i da je neophodan „pravi veting“, a ne kozmetički. Laković navodi i da, ukoliko Crna Gora nije u stanju da sama reši problem, treba iskoristiti naklonost međunarodne zajednice i zatražiti pomoć od njih.

„Imamo ANB koja se vodi na obaveštajnom nivou. Kontraobaveštajna zaštita je, po meni, zatajila u kompletnom ovom lancu. Druga komponenta su pravosudni organi, koji su procesni nivo, u kojem nisu preduzete nikakve mere – jemstvo i ostalo – gde je moglo da se prevenira bekstvo Medenice. Treći je operativni nivo koji sprovodi MUP Crne Gore. Taj nivo vezuje član 83 ZKP-a i Zakona o unutrašnjim poslovima.

Oni ih obavezuju da preduzimaju mere koje su naložene od ovog procesnog nivoa, odnosno pravosudnih organa. Da ne bismo pravili greške, potrebno je da odradimo analizu kompletnog sistema i da nađemo način da ga ozdravimo. Sistem nam je bolestan i u rasulu“, rekao je Laković.

Ocenjuje da se zakasnilo sa procesnog nivoa.

„Mogli smo sve sprečiti da je bilo želje i volje. Mi imamo dve vrste mera nadzora koje se primjenjuju u Crnoj Gori. Mera tajnog nadzora zna se kako se preduzima – potrebna je pismena saglasnost, odnosno odobrenje postupajućeg sudije. Međutim, u hitnim slučajevima, kao što je slučaj Medenice, ta mera je mogla i bez tog potpisa da se koristi 24 sata, a da se u toku 24 sata pribavi potpis sudije. To je bilo dovoljno da se spreči bekstvo Medenice“, navodi Laković.

Komentarišući bjekstvo Lidije Mitrović, navodi da je taj slučaj specifičniji nego Medeničin.

„Iz razloga što je ona obavljala vrlo bitne funkcije u SDT-u i imala pristup svim tajnim podacima i stvarima koje mi, obični građani, ne možemo da znamo. ANB, pored kontradiverzione, radi i kontraobaveštajnu zaštitu. ANB je morala da ima u fokusu gospođu Mitrović, iz razloga što su već bili neki postupci pokrenuti.

Ona se žalila i to je bila dovoljna indicija da služba preduzme mere u kontraobaveštajnom sistemu, da vidi da li je ona bila u kontaktu sa nekim osobama iz kriminalnog podzemlja Crne Gore i da o tome informiše nadležne organe, kako bi oni preduzeli mere“, ističe Laković.

Govoreći o Interpolu i poternicama koje su izdate, sve je, kako kaže, otišlo predaleko.

„Slobodan sam da kažem da je sistem toliko zakazao da smo doživeli veliku međunarodnu bruku u radu bezbednosnog sistema, ali ne samo njega, već kompletnog sistema vezanog za bezbednost. Tužilačko-pravosudni sistem i ANB nisu radili svoj posao“, navodi Laković.

Osvrnuo se i na takozvane „spavače“ u sistemu, na koje, kako kaže, odavno ukazuje.

„To je metoda koja je poznata od davnina. Radi se o licima koja su ubacivana u sistem na odgovorna radna mesta, koja su svoj posao radila profesionalno do momenta kada nisu zatrebali onima koji su ih ubacili u taj sistem. Spavači su probuđeni kada je zatrebalo sistemu koji ih je postavio“, navodi Laković.

Smatra da će odbegli biti pronađeni, osim ako se ne desi scenario poput porodice Marović.

„Potrebno je da se ozbiljno pozabavimo kompetencijama u svim ovim sistemima koji su bitni. To znači da na ova mesta moraju biti postavljeni profesionalci, a ne partijski vojnici. Imamo pozitivna iskustva Italije. Šaranović može biti političar, ali sve ispod njega mora biti profesionalac.

Italija je posle rata promenila 70 vlada, ali nikada nije dirala policijsku piramidu. Ministar nije taj koji usmerava rad službe i operativu“, istakao je Laković.

Šansu da se „vrati dostojanstvo“ sektorima bezbednosti, pravosuđa i tužilaštva vidi u Skupštini.

„Skupština je krovna institucija koja je iznad njih. Skupština, kroz rad narodnih poslanika, treba da nađe model da očisti sistem. Ranije sam predlagao i određene vetinge. Albanija je poprilično očistila svoj sistem, a predlagao sam i češki model. Međutim, potrebno je da uradimo prave, a ne kozmetičke vetinge.

Mi smo u NATO-u. Ako nismo sami sposobni da se izborimo sa ovim problemima, međunarodni partneri su, koliko vidim, naklonjeni Crnoj Gori – zašto to ne bismo iskoristili“, zaključio je Laković.