Šolc potvrdio podršku Zapada Rumuniji kao ključnoj saveznici u NATO

BUKUREŠT - Moldavija je izložena nizu pritisaka, uključujući pokušaje da bude destabilizovana, izjavio je danas predsednik Rumunije Klaus Johanis.

"Nastavićemo da čvrsto stojimo uz Kišinjev sve više, pošto je predmet sistemskih hibridnih pritisaka, uključujući pokušaje potkopavanja nacionalnog poretka", rekao je Johanis na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

U Bukureštu se nalaze nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Moldavije Maja Sandu, koja je izjavila da njena zemlja računa na podršku Rumunije i Nemačke za početak procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Šolc potvrdio podršku Zapada Rumuniji kao ključnoj saveznici u NATO

Nemački kancelar Olaf Šolc danas je, tokom posete Rumuniji, poručio da Zapada podržava ovu zemlju kao ključnu saveznicu u NATO, koja se graniči sa Ukrajinom i Moldavijom, i posebno je ranjiva od kako je počeo rusko-ukrajinski sukob prošle godine. Predsednica Moldavije Maja Sandu, koja optužuje Moskvu za podstrekivanje nemira u toj bivšoj sovjetskoj republici, srela se u Bukureštu sa kancelarom Šolcom i rumunskim predsednikom Klausom Johanisom, tražeći podršku za ubrzano pristupanje Moldavije Evropskoj uniji, prenosi Rojters.

Rusija negira da podstiče destabilizaciju u Moldaviji koja se geografski nalazi između Rumunije i Ukrajine. Šolc je pohvalio spremnost Rumunije da primi izbeglice koji pristižu bežeći od rata u Ukrajini i istakao da Nemačka čvrsto stoji na strani Rumunije. Upitan zašto je baš Rumunija izabrana za domaćina Rajnmetalovog servisnog centra, Šolc je odgovorio da bi i druge evropske zemlje otvorile centre za održavanje i popravku oružja, kao što su tenkovi i haubice, raspoređene u borbama protiv ruskih snaga. Nemački kancelar je izrazio podršku pristupanju Moldavije EU, ali nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da li bi takvi razgovori mogli započeti već ove godine.

Predsednik Rumunije Johanis, koji je prošle godine pratio Šolca i lidere Francuske i Italije u poseti Kijevu, pozvao je NATO da poveća svoje prisustvo u Crnom moru. Rusija i Ukrajina dele Crno more sa članicama NATO Rumunijom, Bugarskom, Turskom i Gruzijom.