Ante Kotromanović: Srbija ima puno značajniju i veću vojnu industriju od Hrvatske

ZAGREB - Nakon što je hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić u prilično dramatičnom tonu, na konferenciji o evropskoj odbrambenoj industriji u hotelu Vestin u Zagrebu, rekao da prema informacjama koje ima, Srbija u ovom trenutku raspolaže s ozbiljnim ofanzivnim sistemima koji su izuzetno kompleksni, skupi i koje nabavlja već punih četiri, pet ili šest godina, odbrambene snage Hrvatske i Srbije komentarisao je nekadašnji ministar odbrane Ante Kotromanović.

Anušić je juče rekao još da zvanični Beograd i dalje kupuje oružje “koje može biti izuzetno opasno kada bi se upotrebilo”, da su “drastično i dramatično” uvećani odbrambeni kapaciteti ratnog vazduhoplovstva protivvazdušne odbrane te da ne želi da nagađa o motivima koji iza toga stoje. Poručio je: “Moramo se pripremati kako bismo zaštitili svoje granice, životni prostor i narod”

Ko je jači u sve prisutnijem odmeravanju snaga između Beograda i Zagreba i šta sve od naoružanja i ljudstva ima Hrvatska, a šta Srbija, u razgovoru za net.hr govorio je Kotromanović, koji je na pitanje postoji li ikakva stvarna pretnja vezana za Srbiju zbog koje bi Hrvatska morala biti nervozna, rekao da je "ustavna uloga OSRH odbrana granica" i da se Hrvatska vojska mora pripremati i obučavati za "prvi dan sukoba".

Podseća da je Srbija za vojsku lani izdvojila 2,3 mld evra, što je, kako kaže, istorijski rekordan iznos - kojim su dosegli oko 2,5 posto srpskog BDP-a.

"Hrvatska je istovremeno izdvojila oko 1,95 milijardi evra, to je nešto iznad 2,5 posto domaćeg BDP-a", kaže Kotromanović i dodaje:

"Srbija ima veću vojsku – oko 25.000 vojnika, plus rezerva. Hrvatska ima oko 15.000 vojnika plus rezervu".

Trend ulaganja u modernizaciju vojske u Hrvatskoj je u porastu, kaže Kotromanović, ali ukazuje da je u poslednjih sedam godina i Srbija počela značajno da izdvaja za svoju odbranu.

Posebno je izdvojio izdvajanja Srbije u protivvazdušni sistem.

"Imaju ruski sistem kratkog dometa Pancir S-1, koji je jako dobar sistem, a kupili su i kineski FK-3 - sistem srednjeg dometa. Takođe, kupili su i izraelski sistem s dometom od oko 300 kilometara. Tim sistemom dobili su značajnu vojnu sposobnost", kaže Kotromanović.

Inače, napomenuo je da spomenuti ruski sistem Pancir S-1 ima domet do 30 kilometara, dok kineski FK-3 ima domet od oko 100 kilometara.

Kotromanović je istakao da je za Srbiju karakteristično to što ima puno veću i značajniju vojnu industriju od Hrvatske. "Uspeli su da očuvaju vojnu industriju, razvijaju bespilotne i artiljerijske sisteme - i to u saradnji s drugim zemljama, pre svega s Izraelom. Srbija ima određeni know-how i ima i sposbnosti".

Dok se Hrvatska vojno oprema u sistemu NATO-a pa koristi zapadnu tehnologiju i opremu, Srbija istovremeno kombinuje nekoliko izvora – ruski, kineski, izraelski pa i francuski. Na pitanje koliko je Srbija u tom pogledu u težoj poziciji jer je teže balansirati nekompatibilne sisteme, Kotromanović kaže da je sigurno lakše kad postoji jedan standard.

"Oni su verovatno svjesni te situacije i te slabosti", kaže Kotromanović i dodaje da će Srbija verovatno pokušati da "zakrpi" te nedostatke vlastitim razvojem određenog tipa streljiva ili određenih rezervnih delova.

S obzirom na to da Srbija razvija svoju vojnu industriju, a Hrvatska gotovo da nema ništa (osim pojedinih svetlih, ali ipak zanemarivih primera), na pitanje treba li Hrvatska da razvija svoju vojnu industriju Kotromanović je čvrstog stava da je to itekako potrebno.

Posebno je ukazao na firmu Končar za koju je rekao da ima snažan potencijal s nekoliko hiljada inženjera, a da s dobrim partnerom spolja mogu puno toga napraviti u smislu razvoja visoko tehnoloških rešenja za oružane sisteme.