Ifimes: Slovenački izbor - liberalna ili iliberalna demokratija

LJUBLJANA - Parlamentarni izbori u Sloveniji, deseti od sticanja nezavisnosti, biće održani 22. marta prema proporcionalnom izbornom sistemu, a Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocenjuje da se uoči njih postavlja temeljno pitanje budućeg političkog i civilizacijskog smera zemlje.

U analizi Instituta navodi se da trenutna politička dinamika ističe raskrsnicu gde će odluka birača odrediti hoće li Slovenija da nastavi putem institucionalne konsolidacije, društvene kohezije i evropskih integracija ili će krenuti putem konfrontacije, polarizacije i relativizacije ustavnih standarda.

Slovenija ulazi u izborni ciklus u periodu geopolitičkih, bezbednosnih, energetsko-ekoloških i društvenih promena koje redefinišu odnose moći i relativizuju značaj manjih država, navodi se u analizi Ifimes-a i ocenjuje da izbori 22. marta nisu samo formalni demokratski postupak, već odluka o dugoročnoj stabilnosti političkog sistema.

Navodi se i da pojedinačni skandali i propusti ne smeju da zasene celokupnu sliku pozitivnih promena i da je ključna sposobnost razlikovanja sistemskih reformi - poput poboljšanja u zdravstvu, energetici, klimatskim politikama i digitalizaciji - od pojedinačnih političkih grešaka ili komunikacijskih propusta.

Ifimes smatra da civilizacijski i ekološki izazovi ostaju centralna tema buduće vlade, a da se Slovenija, kao deo evropskog prostora, suočava sa energetskom transformacijom, klimatskim rizicima i sigurnosnim izazovima koji proizlaze iz rata u Ukrajini i napetosti na Bliskom istoku.

"Vlada će morati da se fokusira na tri ključna procesa: zelenu transformaciju ekonomije, jačanje otpornosti institucija i očuvanje socijalne države usred ograničenja javnih finansija. U tom kontekstu, razlika između 'gradnje' i 'rušenja' postaje prvenstveno razlika između postepenog prilagođavanja složenim promenama i radikalnih intervencija bez dugoročne strategije. Izbori zato predstavljaju civilizacijski test, gde će odluka birača odrediti hoće li Slovenija da ostane deo prosvetiteljske tradicije, racionalnog dijaloga i demokratske kulture ili da će suočiti sa regresijom u autoritarno i ideološko mračno razdoblje", navodi se u analizi.

Ifimes navodi i da slovenački politički prostor ostaje podeljen između dva relativno stabilna bloka, što predstavlja strukturni izazov za buduću vladu, a da ključni izazov neće da bude samo sastav koalicije, već pre svega sposobnost smanjenja političke i društvene polarizacije.

U tom kontekstu, politika "rušenja" se pojavljuje kao delegitimizacija institucija, podređivanje vladavine prava partikularnim interesima i promocija sukoba kao primarnog mobilizacijskog alata, navodi Ifimes uz ocenu da će predstojeći izbori imati karakter referenduma o institucionalnoj stabilnosti i pravcu razvoja zemlje.

"U vreme kada se stvara nova globalna arhitektura za malu zemlju poput Slovenije, nema prostora za unutrašnju destabilizaciju. Ključno pitanje nije samo koja će politička opcija pobediti, već hoće li postizborna dinamika omogućiti stabilnu i programski konzistentnu vladu, smanjenje ideoloških tenzija i jasno pozicioniranje Slovenije u središtu evropskih integracija", navodi se u analizi.

Dodaje se da se Slovenija nalazi na ključnoj političkoj i civilizacijskoj raskrsnici, gde će predstojeći izbori odlučiti o budućem smeru zemlje, dok analiza javnih diskursa, kulturnih simbola i političkih izjava otkriva jasan sukob između kulture demokratije i rastućih autoritarnih tendencija, koje istorija prepoznaje kao fašističke.

"U fokusu je pitanje: hoće li se stranke i birači odlučiti za jačanje demokratskih institucija i kulturnih vrednosti ili će krenuti putem politike straha, mržnje i mračnih ideologija? Retorika i politička strategija Slovenačke demokratske stranke (SDS/EPP) su posebno kritične. Jasna definicija drugih političkih aktera u pogledu saradnje s njom direktno će uticati na stabilnost demokratije, poštovanje ljudskih prava i kvalitet javnog diskursa", navodi Ifimes.

Odluka birača odrediće hoće li država nastaviti put konsolidacije demokratije i civilizacijskih standarda ili rizikuje da upadne u autoritarne obrasce, ocenjuje se u analizi i dodaje da očuvanje kulturnih vrednosti, racionalnog dijaloga i institucionalne odgovornosti ostaje temelj dugoročne stabilnosti i društvene kohezije u Sloveniji.

Uoči predstojećih izbora, slovenački politički prostor je podeljen na dva glavna bloka - levi centar, predvođen Pokretom Sloboda (GS/ALDE) aktuelnog premijera Roberta Goloba, i desni centar, predvođen Slovenačkom demokratskom strankom (SDS/EPP) Janeza Janše, između kojih se vodi tesna borba za pobedu.

Država je podeljena na osam izbornih jedinica, od kojih svaka obuhvata 11 izbornih okruga, a ukupan broj birača s pravom glasa iznosi 1.698.352, pri čemu se u svakoj izbornoj jedinici raspodeljuje po 11 poslaničkih mandata.

Parlament ukupno broji 90 poslanika.

Specifičnost slovenačkog izbornog sistema ogleda se u ustavom zagarantiranoj zastupljenosti nacionalnih zajednica - predstavnici italijanske i mađarske nacionalne zajednice biraju po jednog poslanika po većinskom principu.

Na parlamentarnih izborima učešće su najavile Pokret Sloboda, Slovenačka demokratska stranka - SDS, Levica i Vesna, Demokrate Anžea Logara, Nova Slovenija, Slovenačka narodna stranka, Fokus Marko Lotrič, Socijaldemokrate - SD, Prerod - stranka Vladimira Prebiliča, Karl Erjavec - Stranka poverenja, Zeleni Slovenije + Stranka SG Generacije, Koalicija Alternativa za Sloveniju (stranka Ništa od toga i stranka Za zdravo društvo), Slovenačka nacionalna stranka - SNS, Mi, socijalisti!, Piratska stranka Slovenije, Građanski pokret Resni.ca, Glas penzionera Pavla Rupara.