Crna Gora: Ustavne promene u fokusu, ali bez inicijative DNP o srpskom jeziku, zastavi...

PODGORICA - Ustavne promene u Crnoj Gori ponovo su u fokusu kao ključni uslov za zatvaranje preostalih poglavlja i sam finiš evropskih integracija, piše podgorički Dan i kao glavni cilj navodi reformu pravosuđa, uklanjanje političkog uticaja kod izbora članova Sudskog i Tužilačkog saveta, kao i uvođenje efikasnijih mehanizama za deblokadu institucija kada nema potrebne većine u Skupštini.

Portal piše da skupštisnka matematika pokazuje da bi ove promene mogle dobiti podršku najvećeg dela parlamenta, a možda i svih poslanika. Za dvotrećinsku većinu potrebna su 54 glasa, a trenutni raspored snaga nudi jasnu računicu.

Vladajuću većinu čini 49 poslanika, i to Pokret Evropa sad 19, Nova srpska demokratija sa 11 (9 matičnih, plus poslanik Ujedinjene i bivši poslanik Demokratske narodne partije), Demokrate sa 7, SNP/Civis sa tri, Bošnjačka stranka sa šest i Albanci sa tri poslanika. Sa glasovima nezavisnih poslanika Miodraga Lakovića, Nikole Janovića, Radinke Ćinćur i Jevrosime Pejović, ta brojka raste na 53.To znači da bi i Građanski pokret URA morao da glasa, kako bi se formalno prešao ustavni prag.

Ipak, u ovom procesu se realno računa i na DPS, čime bi se išlo ka potpunom konsenzusu u parlamentu. Očekuje se da će DPS glasati za ustavne promene, ali ne bezuslovno. Svoju podršku će najverovatnije usloviti konkretnim zahtevima i izmjenama dva ključna zakona iz sektora bezbednosti – Zakona o ANB-u i Zakona o unutrašnjim poslovima.

Ova politička trgovina oko kontrole i profesionalizacije bezbednosnih službi biće ključna tačka pregovora. Ukoliko se postigne dogovor o ovim zakonima, otvara se prostor da ustavne reforme prođu uz podršku kompletne Skupštine, što bi Briselu poslalo poruku o političkoj stabilnosti u zemlji.

Da li će ova matematika biti ista ako se prilikom rasprave o ustavnim promenama na dnevni red stavi i rešavanje pitanje statusa srpskog jezika, trobojke i dvojnog državljanstva, zasad, nema pomena.

Srpski jezik je maternji za ubedljivo najviše građana Crne Gore, 43,14 odsto, dok su aktuelni državni simboli takođe neprihvatljivi značajnom delu stanovnika. Ustavne promene predstavljaju dobru priliku da se ova pitanja zauvek reše po demokratskim standardnima i najveća odgovornost za njihovo usvajanje leži na predsedniku parlamenta Andriji Mandiću i poslanicima njegove Nove srpske demokratije (NSD).

Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, koja je izašla iz vladajuće većine, ranije je pokrenula inicijativu kojom zahteva ustavne promene kako bi srpski jezik postao službeni jezik u Crnoj Gori. Nakon što su ovi zahtevi stavljeni u fokus političke agende, stranka je izašla iz vladajuće koalicije pošto Vlada nije ispunila njihove programske prioritete.

DNP je tražio da se Ustav izmeni kako bi srpski jezik dobio status službenog jezika, a inicirali su i rešavanje pitanja dvojnog državljanstva i normiranje trobojke kao narodne zastave.