Vođević: Mrkonjić Grad spreman za obeležavanje stradanja Srba u "Oluji" 4. avgusta

BANJALUKA - Načelnik Mrkonjić Grada Dragan Vođević izjavio je danas da je Mrkonjić Grad spreman za obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u zločinačkoj hrvatskoj akciji "Oluja" 4. avgusta.

"U narednom periodu ćemo obeležiti sve važne datume na dostojanstven način", rekao je Vođević za RTRS.

Istakao je da je Mrkonjić Grad zaslužio da bude domaćin obeležavanja.

"I zaslužili smo da budemo na mapi obeležavanja svih važnih istorijskih datuma. Želimo da pošaljemo poruku da smo jak i dostojanstven narod, da živimo na svom ognjištu i da nastavljamo da se razvijamo", rekao je Vođević.

Podsetio je i na zločine u Mrkonjić Gradu.

"U Mrkonjić Gradu je pronađena najveća pojedinačna masovna grobnica Srba. Imali smo i dosta mikrolokacija sa stradalim Srbima. Za ove zločine niko nije odgovarao", podsetio je Vođević.

Naveo je da Mrkonjić Grad gleda i u budućnost.

"Razvijamo se, najviše uz podršku Vlade Republike Srpske. Radimo infrastrukturne projekte. Očekujemo i saradnju sa Srbijom. Ulazimo u ozbiljnu rekonstrukciju centra opštine i ulepšaćemo centar u narednom periodu", naveo je Vođević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu da će Srbija i Republika Srpska zajednički obeležiti 4. avgusta u Mrkonjić Gradu Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u zločinačkoj hrvatskoj akciji "Oluja".

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Hrvatska vojska je dan kasnije, 5. avgusta, ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima Veritasa, tokom "Oluje" proterano je više od 220.000 Srba, a na evidenciji su imena 1.903 poginulih i nestalih Srba iz akcije i posle nje, od kojih su 1.247 civili ili 66 odsto, a oko tri četvrtine bili su stariji od 60 godina.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida, prenela je RTRS.