Sijarto: Mađarski parlament će na jesen doneti odluku o pristupanju Švedske NATO

BUDIMPEŠTA - Parlament Mađarske bi ove jeseni trebalo da donese odluku o ratifikaciji pristupanja Švedske NATO-u, pošto je vlada podnela relevantne dokumente ranije ove godine, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

On je u intervjuu turskom kanalu TRT World rekao da su dosadašnji pokušaji da se reše sporovi sa Stokholmom propali, napominjući da je Mađarska postala „meta i žrtva ovog političkog spora” i da je na udaru mešanja u unutrašnju politiku.

Kao saveznik Turske, Mađarska se redovno konsultuje o članstvu Finske i Švedske u NATO-u sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom, kazao je Sijarto.

"Mada Mađarska ne želi da postane prepreka na putu švedskog članstva u NATO, ona takođe uzima u obzir turske interese, jer odbrambeni savezi moraju biti zasnovani na poverenju", naveo je mađarski ministar, prenosi agencija MTI.

Što se tiče rata u Ukrajini, Sijarto je rekao da je Mađarska u „singularnoj situaciji“: u Ukrajini živi oko 150.000 Mađara, od kojih su, navodi, mnogi regrutovani u ukrajinsku vojsku i izgubili živote.

"Mađarska poziva na hitan prekid vatre i mirovne pregovore i odbija da dozvoli isporuku oružja Ukrajini preko njene teritorije, rekao je on.

Što pre završi rat, to će manje Ukrajinaca i ukrajinskih Mađara ginuti, poručio je Sijarto.

Prema njegovim rečima, Mađarska poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine „bezuslovno“ i podržava oko milion izbeglica koje su stigle od početka rata.

Shodno tome, Mađarska očekuje od Ukrajine da povrati prava mađarske manjine kakva su bila 2015. u pogledu upotrebe maternjeg jezika, kulture i administracije, rekao je on.

"Ako Ukrajina teži da postane članica EU, mora da prihvati njene vrednosti", naglasio je Sijarto.

On kaže da je za žaljenje što je Rusija ranije ovog meseca odustala od sporazuma o izvozu žitarica, uprkos naporima Turske i "lično predsednika Erdogana" da održe sporazum.

Mađarska je uvek držala otvorene koridore solidarnosti, doprinoseći tome da se ukrajinsko žito isporučuje u afričke i bliskoistočne zemlje, istakao je ministar.

Deo žita je, međutim, ostao u Mađarskoj umesto da bude transportovan u zemlje kojima je to potrebno, rekao je on, ukazujući da preobilje jeftinog ukrajinskog žita preti da uništi mađarske farmere i tržišta.

Što se tiče energetske bezbednosti Mađarske, Sijarto je istakao značaj projekta Transanadolskog gasovoda.

Mađarska je pomogla u izgradnji gasovoda Turski tok, zajedno sa Rusijom, Turskom, Bugarskom i Srbijom, koji je sada sposoban da isporuči 8,5 milijardi kubnih metara gasa Mađarskoj, naveo je on.

"Isporuka katarskog i azerbejdžanskog gasa zahtevala bi značajan napredak u regionalnoj infrastrukturi, ali EU odugovlači sa obezbeđivanjem sredstava. Umesto toga, zemlje u regionu poput Slovačke, Mađarske, Rumunije, Srbije, Grčke i Turske počele su pregovore kako bi omogućile velike isporuke", istakao je Sijarto.

Mađarska je počela da diverzifikuje svoje energetske resurse mnogo pre nego što je počeo rat u Ukrajini, rekao je on.

Pored Rusije, najvažniji igrači za obezbeđivanje energetskog miksa Mađarske biće Turska, Azerbejdžan i Katar, naveo je Sijarto.