Tanja Fajon: Austrija, Hrvatska i Slovenija žele otpočinjanje pregovora Brisela sa BiH

BRDO KOD KRANJA - Austrija, Hrvatska i Slovenija žele da Brisel u iduća dva meseca otpočne razgovore s Bosnom i Hercegovinom oko njenog primanja u Evropsku uniju, rekla je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon nakon godišnjeg redovnog sastanka podunavskih zemalja održanog u Brdu kod Kranja.

“Da, apsolutno. Mi imamo zajednički cilj da razgovori između EU i BiH oko pristupanja počnu do kraja ove godine. Radimo naporno na tome”, izjavila je Fejon novinarima.

BiH je u decembru 2022. dobila status kandidata za članstvo, ali pregovori još uvek nisu počeli.

“Austrija, Hrvatska i Slovenija su veliki prijatelji proširenja EU. Verujemo da je sada politički trenutak da EU krene prema novom proširenju, pa da Evropa postane snažnija i ujedinjenija zbog geopolitičke situacije”, rekla je Fejon.

To je, međutim, dvosmerna ulica, i EU i zemlje kandidati moraju biti spremni, kaže Fajon.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg rekao je da su njegova zemlja, Slovenija i Hrvatska “dobri prijatelji Bosni i Hercegovini”, ali da “nisu i jedini”.

“Želimo da razgovori s BiH počnu“, naveo je Šalenberg i dodao da smatra da sve zemlje kandidati moraju imati jednaki status.

“Naša pozicija je jasna, ne želimo imati dve klase zemalja kandidata. Bila bi greška smatrati neke povlaštenije drugima”, dok, kako je naveo, zemlje “zapadnog Balkana” godinama stoje u čekaonici.

Brisel je dao status kandidata Ukrajini, Moldaviji i BiH nakon invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, prenosi Hina.

“Čekamo odluku o otvaranju pregovora, koja bi se mogla dogoditi do kraja godine”, rekao je ministar spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedin Konaković. On se u utorak u Brdu kod Kranja sastao s ministrima Slovenije, Austrije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore i nižerangiranim zvaničnicima ostalih podunavskih zemalja.

Konaković je nakon sastanka rekao novinarima da je “odluka o otvaranju pregovora s BiH političke prirode”.

“To bi bila snažna politička poruka evropskim snagama u BiH, a možda bi bila pljuska onim proruskim i proistočnim koje se ne vesele našem brzom napretku”, rekao je Konaković.

Napomenuo je da je svestan da je pred njegovom zemljom “kompleksan proces” jer je osim dobre volje nekih ministara spoljnih poslova potrebno uveriti druge zemlje poput Nemačke i Holandije, s kojima razgovara.